Око 5-10% одрасле популације, пати од продуженог кашља, који може да траје и дуже од 8 недеља и да укаже и на тежа плућна обољења
Постоји велика разноликост у испољавању кашља, али је ипак могуће класификовати тип кашља према највероватнијем обољењу. Разговарали смо са проф. др Весном Шкодрић Трифуновић, пулмологом из Клинике за пулмологију УКЦС, Медицинског факултета у Београду о продуженом кашљу и како да се понашамо уколико кашаљ траје дуже од два месеца.
Фото: Проф. др Весна Шкодрић-Трифуновић, пулмолог.
Од велике је важности приликом процене типа кашља да свом доктору кажете колико вам дуго траје кашаљ, да ли искашљавате секрет или је кашаљ сув, да ли вам шишти или свира у грудима, да ли сте изложени неким аерозагађењима, бојама које испаравају, да ли имате још неке придружене болести, које лекове користите, каква је породична историја болести, итд. Прегледом са слушањем плућа доктор већ може да постави дијагнозу астме, бронхитиса или ХОБП (хронична опструктивна болест плућа), уз спирометрију и комплетну крвну слику са леукоцитном формулом, посебно ако постоји повећан број еозинофила.
На основу свега што од вас сазна доктор ће поставити дијагнозу и утврдити који тип кашља имате. Кашаљ који се среће код специфичних обољења може бити: астматски кашаљ, кашаљ због гастроезофагеалне рефлуксне болести (ГЕРБ), синдром постназалног сливања, кашаљ као последица примене лекова за висок крвни притисак, психогени кашаљ, и као најважније, кашаљ као последица плућних обољења као што су ХОБП, идиопатска плућна фиброза, карцином плућа, бронхиектазије, цистична фиброза, итд.
Кашаљ код астме је најчешће сув, без искашљавања и јавља се у раним јутарњим часовима, или при изласку на хладно или при напору. Напади су углавном узроковани инфекцијом или алергенима (најчешће дувански дим, гриње, буђ, прашина, полен, животињска длака или нека храна), мада могу бити узроковани јаким стресом, емоцијама, неким лековима итд. Ако се елиминишу алергени, напади се могу избећи, али су свакако потребна алерголошка испитивања.
Рефлуксни кашаљ код ГЕРБа, од кога пати чак 25% људи у свету, обично се манифестује сувим кашљем, а често се може јавити и промуклост.
Један од најчешћих узрока кашља је сливање секрета из горњих дисајних путева низ задњи зид ждрела, због упале синуса, и тада се може јавити голицање у грлу што узрокује потребу за прочишћавањем грла. Уколико нема одговора на терапију, или се симптоми понављају, треба да се консултујете са ОРЛ специјалистом. Након прележане Цовид-19 инфекције чест симптом је продужени кашаљ са секретом.
Посебно је значајно скренути пажњу на хронични кашаљ код пушача и код особа које су на радном месту изложене прашини, гасовима и испарењима током дужег временског периода. Кашаљ се јавља ујутро, праћен је искашљавањем браонкастог садржаја (од цигарета). Уколико дође до промене боје испљувка (жут или зелен), то указује на инфекцију и треба применити антибиотике. Уколико се појави сукрвица у испљувку, то је аларм за преглед пулмолога и скенер плућа. Такав кашаљ се не може сматрати „нормалним пушачким кашљем“, као што већина пушача сматра, већ је он знак хроничног бронхитиса и најчешће се развија у ХОБП или емфизем плућа, што се сматра веома озбиљним здравственим стањем. Ради очувања здравља плућа потребно је што пре престати са пушењем и примењивати антиоксидансе (прополиса са Н-ацетилцистеином, PropoMucil® 600) који имају антиинфламаторно и антимикробно дејство, а елиминацијом секрета из дисајних путева могу да спрече и поновне инфекције.
Фото: Промо
Уколико током лечења није дошло до повлачења кашља, потребно је обратити се доктору који ће применити додатне дијагностичке процедуре сходно претпостављеном узроку: скенер плућа високе резолуције –ХРЦТ, бронхоскопију, радиолошки преглед синуса, ларингоскопију, микобактериолошки преглед испљувка, езофагелана манометрију, ехокардиограм. Када кашаљ траје дуже од три недеље, потребно је учинити рентген грудног коша. Радиографија грудног коша је неопходна да потврдимо или искључимо упалу плућа, малигни процес, фиброзу и многе друге плућне болести - саветује проф. Др В. Шкодрић.
Обавезно се обратити пулмологу у следећим ситуацијама: када сумњате на страно тело у дисајним путевима, уколико постоји сукрвица у испљувку, понављане дисајне инфекције, ако чујете шиштање или свирање у грудима, ако искашљавате секрет. Запамтите, присуство хроничног кашља може да буде последица потенцијално озбиљног обољења! Нежељена дејства хроничног, продуженог кашља негативно утичу и на поремећај сна, исцрпљеност, а могуће је и повраћање код деце, невољно мокрење. Додатно продужени кашаљ узнемирава породицу и непосредно окружење, доводи до нелагодности у друштву, бриге о потенцијално озбиљном обољењу у основи.
Зато за сва горе набројана стања, препорука за помоћ у лечењу су природни препарати са антимикробним и секретолитичким дејством (Н-ацетилцистеин+прополис, PropoMucil® 600). Комбинација прополиса богатог полифенолима за који постоји традиционало искуство и Н-ацетилцистеина може да помогне у избацивању секрета из дисајних путева и смањи могућност поновне инфекције.
Најчешће употребљавана за хронични бронхитис је доза од PropoMucil® 600) једном дневно током 4-6 месеци годишње, али је доказана његова ефикасност и у вишим дозама, два пута дневно у различитим плућним болестима. Н-ацетилцистеин има индикацију за примену у ХОБП и доказани ефекат у клиничкој пракси у превенцији погоршања, хроничном бронхитису, идиопатској плућној флбрози (ИПФ), бронхиектазијама, цистичној фибрози и вирусним обољењима као што су инфлуенза и ЦОВИД-19. Због свог муколитичког, антиинфламаторног и антиоксидативног дејства, Н-ацетилцистеин и пречишћени прополис, у комбинацији са стандардном инхалационом терапијом, показали су ефекат на смањење учесталости акутних погоршања код пацијената који болују од умерене до тешке ХОБП. Зато је за мене прва препорука-PropoMucil® 600 за све које мучи кашаљ – на крају саветује проф. др В. Шкодрић Трифуновић.
