Да ли је неко ових дана читао свој списак жеља и циљева за 2020.?
Психијатар др Ирена Ђорђевић открива начине како да препознамо симптоме благе депресије и како да помогнемо себи у ситуацијама повишене напетости, нервозе и лошег расположења.
Пре девет месеци смо сазнали да је пред нама период изазова у ком ћемо упослити своју вољу, истрајност да у овом новом рату издржимо изолованост у кући и њоме поразимо непријатеља. Маштали смо о томе да је све орочено до лета и да ћемо себе наградити одласком на море. Али, непријатељ се није повукао, а борба траје и даље. Ових дана је више него икада важно да се социјално дистанцирамо, да будемо дисциплиновани. Из дана у дан чујемо како драги људи оболевају, па све чешће и губе битку са компликацијама инфекције Цовидом- 19.
Та стална стрепња, "страшљиво ишчекивање" и предвиђање лоших сценарија исцрпљују наше механизме одбране и неретко воде у стање које се зове блага депресија.
Благе депресије често остају непрепознате и нелечене, а њихов доминантан симптом је осећај исцрпљености и умора. То је стање у коме често сан не окрепљује, људи се обично буде уморни, током јутра су нерасположени, а уочљив је губитак енергије и свакодневни замор. Недостаје им интересовање за активности које су до скоро представљале задовољство, због чега све раде са великим напором.
Готово редовни пратилац депресивности је анксиозност. Осећамо је као напетост и нервозу без уочљивог повода, или као пренаглашену реакцију и узнемиреност на најмањи повод. Анксиозност се препознаје и као тескоба, доживљај страха и страшљиво ишчекивање нечег негативног.
Др Ирена Ђорђевић - психијатар, Фото: Промо
Депресија често може да буде маскирана и телесним симптомима. Некада су учестале главобоље, болови у кичми, тешкоће при варењу, за које никако не можемо наћи органски узрок, уствари показатељи депресивности. Раније се таква депресија називала "маскираном депресијом", а по правилу се јавља код особа које имају потешкоће са показивањем емоција.
За психичко функционисање, посебно су значајни неуротрансмитери, пре свега серотонин, норадреналин и допамин, али и други.
Код депресије су синижене количине расположивих важних неуротрансмитера, што за последицу има доживљај умора, пада енергије, безвољности, анксиозности, напетости, туге, несанице, раздражљивости и отежане концетрације, а у случајима тешких депресија се развијају и тежи симптоми.
Баланс нивоа неуротрансмитера утиче на регулацију расположења, доживљај спокоја и радости, доприноси побољшању воље, енергије, концентрације и мотивације. Истовремено утиче на понашање, памћење, апетит, спавање и сексуални нагон.
Депресија се лечи применом лекова из групе антидепресива, некада и стабилизатора расположења, ансиолитика и антипсихотика, који имају улогу да регулишу нивое серотонина, норадреналина и допамина, као и друге значајне процесе у мозгу. Уз фармакотерапију је потребна и примена психо и социотерапијске подршке.
Код благих депресивних епизода се не препоручује увођење антидепресива. Поставља се, међутим, питање како онда повећати ниво серотонина, јер и благе депресије треба лечити.
Кориговањем свакодневног понашања, односа према себи али и другима, можемо много допринети.
- Боравак на сунцу или бар у добро осветљеној просторији
- Исправљање леђа, сетимо се "генералског држања", који доноси задовољство, понос, самоувереност, насупрот повијеној кичми која нас асоцира на скрушеност и стид.
- Бављење физичком активношћу,
- Здрава исхрана. Бела риба и лосос су добар избор. Избегавајте храну богату засићеним мастима. Конзумација свињског меса или пржене хране, попут хамбургера и помфрита, доводи до тромости, успореног размишљања и умора.
- Сада, када су непријатне вести и ишчекивање лошег исхода свакодневница, више него икада је потребно да негујемо себе. Морамо се изнова подсећати колико је важно да се усмеримо на мале животне радости, прилику која нам је сваког дана дата да некоме покажемо колико нам је важан, да не замерамо себи погрешке, да радимо нешто чему је једина сврха да нас забави и да нађемо начин да будемо блиски.
- Унос дијететских суплемената се намеће као честа потреба. У националном Водичу добре клиничке праксе за депресије препоручује се С-аденозин Л-метионин, САМе, који се природно ствара у организму и има доказано позитивно дејство код благих депресивних епизода.
- Уз подстицање пораста нивоа серотонина, потребна је и суплементација витаминима, посебно Б комплекса. Доказано је да суплементација витамина А, Б6, Б12, Ц и Д дају позитивне резултате на анксиозност и депресију. Комплекс Б витамина је ефикасна помоћ јер помаже да се умањи напетост и немир и поправи расположење.
Напослетку, пожелимо себи и једни другима добро здравље у Новој 2021.,ове године смо као никада пре колективно постали свесни колико га лако можемо изгубити. Пожелимо задовољство и блискост, а 2020. нас је научила да се она може одржати и градити уз све физичке, видљиве и невидљиве, баријере које су нам постале нова, пандемијска, свакодневница. Пожелимо игру и неку сасвим другачију, безбрижну годину. – поручује др Ирена Ђорђевић
На нашем тржишту постоји Тенсилен®, јединствена комбинација САМе и комплекса витамина Б, супстанци које помажу у стањима благе депресије, нервозе и напетости.
Састојци из производа Тенсилен® на природан начин подстичу стварање серотонина, норадреналина и допамина, хормона задужених за регулацију расположења.
Тенсилен® пружа подршку у стањима преоптерећености и ефикасно помаже у обнављању воље, енергије и доброг расположења
Овај природни производ, безбедан је за свакодневну, континуирану употребу, добро се подноси, не ствара зависност, као ни седативни ефекат.
