Месец март је широм света посвећен женама. Специјалиста психијатрије проф. др Невена Чаловска Херцог објашњава разлоге због којих жене, у односу на мушкарце, чешће развијају благе форме депресије.
Стечена родна равноправност, поред значајних доприноса опшој добробити жене, умножила је и оптеретила бројне улоге у којима данас жена живи. Свакодневно се кроз литературу, кинематографију и медије пласирају поруке и митови о успешној жени, која је добра домаћица, савршена мајка, верна и посвећена супруга, маштовита љубавница, лојална ћерка, разумевајућа и подржавајућа сестра, поуздана и увек доступна пријатељица, ефикасна и амбициозна запослена жена, љубазна комшиница. Са сигурношћу се зна да је пораст благих форми депресије директно повезан са умножавањем улога које данас свакодневно оптерећују жене.
Док испуњава многа лична, породична и друштвена очекивања, ниво стреса за жену понекад постаје преплавујући када изазива стање напетости, потиштености и љутње, и лако уводи у стање које се зове блага депресија. Особе женског пола скоро два пута чешће оболевају од депресије, и то у свим старосним групама.
Појаву да су жене чешће депресивне, стручна литература и искуство из праксе везују и за хормонске промене. Сматра се да су женски хормони (естроген и прогестерон) чији се нивои мењају током менструалног циклуса одговорни за настанак депресивног расположења. Чак 75% жена показује емоционалну рањивост у периоду пре добијања циклуса. Већ су и мушкарци “научили” да препознају интезивне психичке и физичке манифестације ПМСа, када је жена видно напета, раздражљива и плачљива.
Додатно, актуелна неизвесност, трајност пандемије и сталне промене препоручених мера и правила понашања љуљају осећања сигурности и предвидивости и тестирају нашу менталну издржљивост.
Доживљај хроничног замора који се не повлачи ни након спавања, немогућност радовања, обављање свакодневних задатака уз осећај улагања великог психофизичког напора, последично «шуњајуће» осећање кривице, безвољност, пад интересовања за садржаје и односе, напетост, раздражљивост. Поремећен сан, заборавност, тешкоће у одржавању концентрације и низ необјашњивих телесних тегоба (тешкоће у варењу, главобоље, болови у кичми и зглобовима, пад либида) могу указивати и на развој благе депресије.
За већину ових симтома су одговорни ниски нивои хормона у мозгу (серотонина, норадреналина и допамине) који су задужени за регулацију расположења.
Важно је реаговати на време. Депресија, уколико се игнорише, има тенденцију да постане хронична, да се продуби и компликује, па захтева озбиљно лечење и хоспитализацију.
Иако ефикасни, лекови антидепресиви не морају бити прва линија лечења. Код благих депресија могу помоћи и природни дијететски суплементи.
Tensilen® је дијететски суплемент на бази САМе (С- аденозил – Л- метионин) и комплекса витамина Б.
САМе из Тенсилен® капсула је благи природни антидепресив, који у комбинацији са витамином Б на природан начин подиже нивое серотонина, норадреналина и допамина, хормона задужених за добро расположење. Tensilen® пружа подршку у савладавању свакодневних изазова, и ефикасно помаже да се отклони напетост, обнови енергија и врати добро расположење.
Оно што се препоручује свима, без обзира да ли су у питању мушкарци или жене, јесте да буду отворени и да са блиским особама отворено разговарају о осећањима. Потребно је ускладити приоритете, одмарати, али и редовно вежбати, релаксирати се и уживати у малим и великим стварима и у свему оном што нас чини задовољним. Увек благотворан ефекат има неговање контаката са људима, музика, сликање, шетање, плетење, кување, дружење са кућним љубимцима, хуманитарни рад, учење нових вештина и заната, читање књига и откривање разних нових задовољстава.
