У Београду и у готово свим градовима Србије, као и широм света, врло је тешко проћи било којом улицом, чак и оним у насељима, а да не видите неки тзв. „наргила-бар“, „схисха“ или „хооках-бар“.
Понегде ћете видети оваква места нанизана једна до других, са привлачним именима, ентеријерима који или имитирају источну традицију, одакле наргила и долази, или уређена врло модерно. Док се једни надају да је ово тек пролазна помодарска ствар, све више и више оваквих „барова“ се отвара и овом тренду се не назире крај. Међутим, ова „забава“ итеткако штети здрављу и развоју младих, чак више од обичних цигарета.
Прочитајте још: РАЈ ЗА СРБЕ! Ако ОВДЕ летујете добијате бесплатне лежаљке, сунцобране и пешкире, а ДВОЈЕ ДЕЦЕ НЕ ПЛАЋА НИШТА
Наргила је направа помоћу које се може удисати дувански дим, или, још чешће, ароматизирани духански дим, који пролази кроз воду. Привлачност вероватно лежи управо у постојању великог броја арома, те је овај дим мање неугодан од дима цигарета. Такође, наргила се дели, па је то једна врста социјалног повезивања, дељења нечега (па још нечега што родитељи не одобравају) са неким.
Фото: Пиксабеј
Оно што је интересантно у целој причи јесте да на оваквим местима можете видети и групе основношколаца. Продаја и точење алкохола су малолетницима забрањени, класични дувански производи готово па инкриминирани, нарочито за млађу популацију, али није неуобичајено да се наргила барови отварају у близини школа и да овде тинејџери могу доћи и наручити наргилу.
Прочитајте још: Шта се догоди у телу ако ДНЕВНО ПРОШЕТАТЕ само 800 метара више?
Чини се да млађе генерације тинејџера сматрају „шишу“ нечим што је врло „цоол“ и настоје да се тако докажу у друштву, или им је то начин да пркосе родитељима који им обично забрањују одлазак на ова места, па их кажњавају ако ипак оду. Заправо, као да је заједнички одлазак у наргила-бар нека врста друштвене иницијације код основношколаца и средњошколаца.
Шта требамо знати о наргили? Да ли је „шиша“ безопасна забава, погодна за тинејџере?
Фото: Пиксабеј
Наиме, дим наргиле, као и сваки дим, садржи низ токсичних и иритирајућих супстанци попут полицикличних ароматских угљоводоника, угљен-моноксида, лако хлапљивих алдехида, па чак и тешких метала. Ове материје потичу не само од дувана, него и од додатих арома, а често се управо у овим аромама налазе ствари чији је ефекат по здравље далеко негативнији од самог дувана.
Прочитајте још: Како ШЕЋЕР утиче на наш организам: Ево колико смемо ДНЕВНО да УНЕСЕМО ако желимо да ОСТАНЕМО ЗДРАВИ
Ипак, и дуван и арома производе угљен-моноксид, једињење које се лако веже за хемоглобин у једињење звано карбоксихемоглобин у нашим црвеним крвним зрнцима и смањује капацитет хемоглобина за транспорт кисеоника. Сваки облик пушења и удисања дима смањује снабдевеност наших ћелија кисеоником што нас, у крајњој линији, чини мање способним за рад – имамо мање енергије, мање концентрације и мање снаге. Вода у наргили не елиминише угљен-моноксид.
Прочитајте још: Да ли сте пробали јапанску методу УКЕИРЕРУ? Одлична је!
Излагање слузнице уста и грла компонентама дима је врло уско повезано са повећањем ризика обољевања од рака уста и грла. Они који користе наргиле, у себе уносе чак 2.5x више никотина него они који пуше цигарете. Док особа, пушећи цигарету, удахне дим око 20-так пута, пушећи наргилу то учини чак и око 200 пута у року од неких сат времена.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
