Он је био 29 година старији од ње. Када су се упознали њој је била 21, а њему 50 година. О њиховој љубави су причали многи, снимале су се серије и филмови, а права истина је испливала на видело када је пронађен тајни дневник Ленке Дунђесрки.
Силина и трагедија љубави овде се преплићу у пуном јеку, на површину “избацивши” све страхове, наде, унутрашње битке и чежње заљубљеног пара.
Плод ове велике и драматичне романсе са кобним крајем је и најлепша српска љубавна песма “Санта Мариа делла Салуте”, којом је тада већ остарели сомборски поета заправо подигао Ленки непролазни и величанствен споменик.
Јелена Ленка Дунђерски била је ћерка Лазара Дунђерског, имућног Србина у Војводини, великог произвођача и трговца житом и Лазаревог кума и добротвора. Била је мезимица и понос своје богате и угледне породице, а красила ју је изузетна лепота, плаве очи, витак стас и изузетна памет – говорила је неколико језика, свирала клавир, путовала…
Двадесетдевет година старијег и већ прослављеног песника Лазу Костића Ленка је први пут срела у Челареву, 1891.
Наредне четири године Лаза и Ленка често су проводили време заједно. Песник је по доласку из Цетиња често одседао у породичном дворцу Дунђерском и Хотелу “Краљица Јелисавета“.
"Дани ми неизмерно брзо теку у друштву са гдином Лазом. Тек у њему видим шта је живот. С њим никада не може бити досадно!" - На Огњену Марију 1891. године
"Зар има годину дана како смо се срели? Цело вече сам провела у друштву г. Лазе, забављао ме је, плесао са мном." - О Духовима 1892. године
Између њих се родила љубав, али је Костић, сматрајући се недоличним и престарим за Ленку, одлучио да се повуче.
Дане је проводио у манастиру Крушедол, а затим се, на предлог Ленкиног оца, оженио Јулијаном Јулчом Паланачки из Сомбора.
"Готово је све. Он се оженио! Да ли је могао да буде свирепији? За кума је позвао мог оца! Савршен злочин, без трага. Али зашто? Шта сам нажао учила? Зашто се оженио за богатство и само због тога? Чујем, није ни лепа, ни млада, само миражџика. Зар на то спаде мој велики песник и сви његови, и моји идеали? Отишла је моја срећа. Нашто сада и живот?" - О Малој Госпојини 1895. године.
Два месеца касније, док је Лаза био на меденом месецу са својом новопеченом супругом, Ленка је изненада умрла 8. новембра 1895. године у Бечу, на свој 25. рођендан.
Упркос званичној верзији њене породице која казује да је Ленка умрла од "тифусне грознице" њен дневник (чија аутентичност никада није потврђена) крије тајну и даје наговештаје да се девојка отровала збор неостварене љубави. Можда би најтачније било рећи да је од туге “свиснула” како то и сам Костић говори у својој поеми.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
