Свети Јован Златоусти био је велики реформатор и просветитељ, а неке породице га славе и као крсну славу
Српска православна црква и верници данас обележавају празник посвећен сећању на Светог Јована Златоустог, великог светитеља и реформатора који је познат и као најчувенији проповедник у историји цркве.
Рођен је у Антиохији 354. године као син војводе. Учио је грчку философију и схвативши грчко незнабоштво, усвојио је хришћанску веру. Крстио га је антиохијски патријарх Мелетија, а мало иза тога и његови родитељи примише крштење.
Свети Јован Златоусти је био цариградски патријарх и један од три Света јерарха. Он је уједно и аутор књиге "О свештенству", а због својих реторичких способности добио је надимак "Златоусти". Данас се цени у целом хришћанском свету, а наводно је за живота био омиљен међу обичним народом коме се радо обраћао и тумачио Свето писмо.
Свети Јован Златоусти био је велики борац против јеретика, а често је проповедао о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, а осуђујући богате и оне који држе власт.
После сукоба са царицом Евдоксијом, прогнан је у место Коман у Јерменији где је умро 407. године. Његове мошти су крсташи 1204. однели из Цариграда у Рим, где су почивале све док 2004. договором нису поново враћене у данашњи Истанбул.
Овај светац се слави као крсна слава у појединим породицама.
Веровања
Он се сматра једним од најученијих светитеља, па би требало данас да узмете у руке неку књигу и прочитате бар неколико реченица. У неким крајевима Србије још се и данас верује да на данашњи дан жене не смеју да у руке узимају вуницу, конац или игле, јер Јован Златоусти не жели да оне на његов празник раде. Поред тога у неким крајевима постоји веровање да онај ко на данашњи дан прекине нит, тиме угрожава свој живот.
БОНУС ВИДЕО
