МИСТЕРИОЗНИ НЕСТАНАК ТИТА: Нико није знао где је био 13 дана, а када се вратио више није био исти

"Дошла сам у резиденцију, а Тита нема. Нестао. Где је? Нико ни реч да каже."

Oglas

Јована и Јосип Броз Тито стали су на луди камен 15. априла 1952. године, барем тако пише на изводу из матичне књиге венчаних који је пронађен у Титовом личном архиву похрањеном у згради Архива Југославије. Такође стоји да их је венчао матичар Момир Јовановић, да су кумови били Александар Ранковић и Иван Гошњак, а сведок Слободан Емрековић.

Њихову љубав од почетка до краја прате бројне мистерије и неразјашњене околности на које никада нисмо добили одговор.

Мистериозни нестанак Тита

Сценариста и редитељ Милан Шарац је представљајући својевремено своју монодраму “Ја, Јованка Броз”, говорио је о детаљима које му је она испричала, а о којима јавност до тада није ништа знала. Шарац је рекао да му је Јованка испричала да су се трудили да је одвоје од Тита.

"Дошла сам у резиденцију, а Тита нема. Нестао. Где је? Нико ни реч да каже. Није га било 13 дана. Била сам у шоку. Нисам могла никоме да кажем, мислим на светску јавност, нити да га сама тражим. Замислите, државе без шефа државе. Нестао човек у по бела дана. Кад су га вратили, није то био онај мој Тито. То је био први дан нашег коначног раздвајања. Где је био? Ко га је киднаповао? Испричала сам то само Раду Чечуру, мом шефу обезбеђења, пуковнику полиције", признала је Јованка редитељу.

Јованкина сестра Нада Будисављевић је говорила и о односу Тита и њене сестре у данима пре његове смрти, али и о данима када је Јованка остала сама.

"Јованка је покушавала сваког дана да телефонира болници у којој је лежао Тито, међутим, нису јој дали да ступи у контакт са њим. Једног дана је био на терапији, други пут је спавао...и тако, све су били изговори. Углавном, никад им нису дали једно са другим да разговарају", рекла је Нада.

Након Титове смрти уследила је нова Јованкина драма. У резиденцију у Ужичкој 15 ушли су људи који су пуних 10 сати претресали касе и просторије.

" Већ је било вече, 10 сати увече, она је мени телефонирала неким самртничким гласом да дођем. И ја сам дошла, ушла сам у салон са терасе и видела групу људу који су се размилели по кући, како гледају слике, намештај и један човек који је био ваљда шеф групе који је у сред ноћи има тамне наочаре, који је био јако важан, тражио је од Јованке да му да кључеве скоје канцеларије. Она је рекла да не зна где су и да не може да се сети. А и није могла да се сети јер је била препаднута свим тим, а онда је он њу почео да тресе за рамена и тражи кључ. И онда је неком телефонирао, па су почели да обијају Јованкину канцеларију... " испричала је Нада.

(Курир)