Ленка Дунђерски је имала је два брата Гедеона и Ђорђа.
Ленка Дуђенрски била је лепа девојка плавих очију, висока и складна, која је добро знала неколико језика, свирала клавир, много је путовала. Умрла је изненада од тифусне грознице 1895. године у Бечу на дан свог 25. рођендана.
Прочитајте још: ЗАСТРАШУЈУЋЕ: Шта видите на овој фотографији? Ништа? Погледајте опет… А шта ако вам кажемо да се у базену налази дете? (ФОТО)
Није била удата и није имала децу. Сахрањена је у Србобрану, у крипти породичне капеле "Свети Ђорђе". Имала је два брата Гедеона и Ђорђа. Гедеон је преминуо у сам освит Другог светског рата 1939. године. Старији Ђорђе поживео је дуже, а пред сам крај живота прошао је праву голготу.
Ђорђе Дунђерски рођен је 1873. године. Студирао је агрономију у Немачкој. Живео је на дворцу у Кулпину, на некадашњем спахилуку породице Стратимировић, а своје активности је усмерио на многобројна индустријска предузећа које је поседовао од којих су најзначајнија: Камендин у Новом Саду, (фабрика серума), Кулпин у Новом Саду (фабрика месних прерађевина која је добила име по добру у Кулпину), Графика (уметнички штампарски завод)…
На свом добру у Камендину је имао велику ергелу коња. Био је саоснивач хиподрома у Београду и Сајма у Новом Саду. Био је ожењен Олгом, ћерком генерала Митра Мартиновића. Имали су сина Гедеона и ћерку Надежду.
Тешка времена за породицу Дунђерски су наступила након 1945. године. Ђорђе, иако већ у озбиљним животним годинама, оптужен је да је своје фабрике ставио у службу нацистичке машинерије, да је мађарску и немачку војску снабдевао храном, да је сарађивао са окупатором… једном речју да је издајник.
Узалуд се Дунђерски бранио да није крив, да су му Немци без икаквог питања одузели имовину и располагали њом и да је у великој мери током рата помагао рад Матице српске и Српске православне цркве, па чак и народноослободилачког покрета.
Све је било узалуд… Нове власти су биле глуве на ове доказе, а у току поступка није саслушан ниједан сведок одбране. Суд је као “олакшавајућу околност” узео једино чињеницу да је Ђорђе током окупације помагао незапослене Србе преко Црквене општине у Новом Саду јер је то била чињеница која се није могла сакрити.
Ђорђе Дунђерски осуђен је на седам месеци принудног рада, условно на годину, као и на казну конфискације целокупне имовине. Неки од оних које је овај велики Србин задужио ипак су нашли начина да му се макар мало одуже. Прича каже да је Ђорђе био толико поштован у народу да су му, након што је осуђен, људи којима је помагао током рата, доносили своја следовања у храни јер он, као осуђеник, на њих није имао право.
Разочаран и дубоко повређен неправдом која га је задесила, Ђорђе Дунђерски је умро у Новом Саду у јесен 1950. у 84. години живота. Године 2008. суд у Новом Саду је констатовао да Ђорђе Дунђерски није имао “поштено суђење” и да је читав поступак имао за циљ конфискацију његове огромне имовине и рехабилитовао га.
Прочитајте још: Била је зависник од дроге, предозирала се 15 пута, а сада је својом трансформацијом многе оставила без текста (ФОТО)
Његови потомци и даље живе у Новом Саду и бију битку за повраћај велике породичне имовине.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
