Веза између онога што једете и расположења јача је него што се знало до сада, а недавне студије потврђују да један чест састојак исхране утиче на ниво стреса.
Знамо сви да је оно што једемо веома битно за наше расположење, а нова научна истраживања показују да је битније него што смо мислили. А то истраживање се сада односи на намирницу или зачин без којег већина људи не може да замисили своју исхрану. А та намирница је со! Сви је користе со, препоручује се да пазимо на количину коју дневно уносимо, јер има негативно дејство на здравље, док најновији подаци указују да може утицати и на наше расположење.
Већ је познато да нам со повећава крвни притисак, што може повећати ризик од срчаног или можданог удара. Али научници верују да би со могла имати још један утицај: на понашање. Конкретно, почињу да дешифрују како то утиче на ниво стреса.
Истраживачи са Универзитета у Единбургу спровели су експерименте на мишевима. Они су веома слични људима када је реч о анатомији, физиологији и генетици - а начин на који обе врсте реагују на стрес је регулисан факторима који могу укључивати исхрану, објашњава Метју Бејли, професор физиологије бубрега на универзитету. Такође, мишеви обично не конзумирају много соли, што олакшава тестирање њеног утицаја на њих.
Студија: веза између конзумирања соли и нивоа стреса
Да би истражили везу између конзумирања соли и стреса, Бејли и његове колеге су хранили мужјаке мишева - неке две недеље, друге и до осам недеља - храном са високим садржајем соли, тј. садржала је удео соли сличан типичном уносу људи. Када су истраживачи потом анализирали узорке крви мишева, открили су да су нивои хормона стреса кортизола увек били виши код оних који су били на режиму са високим садржајем соли у поређењу са мишевима у контролној групи који су конзумирали храну с ниским нивоом соли - и када су се одмарали и након што су држани у цеви од плексигласа да би им изазвали стрес. Реакција на стрес се није укључивала и искључивала додавањем соли у исхрану мишева, већ је појачана, објашњава Бејли.
Начин на који различити стресори – со у телу мишева и стресно окружење од плексигласа – утичу једни на друге и удружени посебно је занимљив, каже Бејли, јер су људи такође често изложени неколико стресора истовремено. Стога је могуће да се нешто слично дешава и у нашем телу.
У студији, истраживачи су такође узели узорке ткива неких мишева након њихове смрти и открили повећану активност гена који производе протеине у мозгу одговорне за одговор на стрес.
Четири недеље након експеримента с мишевима, откривено је да исхрана с високим садржајем соли повећава генерализовани одговор на страх код женки, док иста дијета смањује изражавање страха код мушких мишева, што је у почетку изненадило неуронаучника. Али у претходним студијама понашања о конзумирању соли, већина истраживача је експериментисала само са мушким мишевима, што би објаснило ове полне разлике које тек сада постају очигледне.
Хормони стреса и потрошња соли
Кортизол је главни хормон стреса који производе надбубрежне жлезде. Студије на животињама сугеришу да велика потрошња соли може повећати ниво кортизола. На пример, студија на мишевима објављена у часопису „Ендокринологија“ показала је да је исхрана са високим садржајем соли довела до повећања нивоа кортизола и повећане реактивности на стрес. Иако се ти резултати не могу директно односити на људе, они сугеришу потенцијални механизам помоћу којег би со могла утицати на ниво стреса.
Друга студија објављена у „Тхе Ланцет Псyцхиатрy“ показала је да је нездрава исхрана повезана с повећаним ризиком од менталних поремећаја, укључујући депресију и анксиозност. Уравнотежена исхрана, богата воћем, поврћем, здравим протеинима и влакнима, може помоћи у управљању стресом и побољшању менталног здравља.
Сенса
Бонус видео:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
