Књижевница Ведрана Рудан (71) недавно је на свом блогу писала о разводу, али и о новом, 16 година млађем, изабранику за кога се сада удала.
Новинарка и књижевница Ведрана Рудан обајвила је на свом блогу текст под називом "Венчање" у коме открива о чему је размишљала ноћ пре венчања.
- Поп је дошао тачно у подне. У опатијском парку било је мало људи. Хрватска јавност поштовала је нашу приватност. Прошла сам кроз пакао. Креаторка ми је рекла: “Ни црнина ти неће помоћи. Дебела си. Једи куване суве шљиве.“ Било је страшно. Седела сам на шољи, шљиве су учиниле своје, он је пред вратима урлао: “Ајмо то учинити испод туша.“ У*рала сам се што је имало и лошу и добру страну. Видела сам то на филму. Он њу диже у ваздух па је, док их вода хлади, набије. Имам осамдесет кила. Која би туш када то издржала?- написала је Ведрана па додала:
– Чекај ме на кревету – цвркутнула сам. Закључало ме, хвала богу. Лежао је го на кревету. „Где си, жено? Долази! Велики сам попут Гргура Нинског.“ Грегор? Ко је ј*бени Грегор? На прозоре сам навукла тамне завесе. „Не“, рекао је, „желим те гледати на светлу!“ „Мало морген“, знао је рећи покојни Милошевић, ни ја саму себе не гледам на светлу. Легла сам на леђа. Десет ме пута питао: “Хоћеш га, желиш га, хоћеш га, желиш га…“ Ја сам стално говорила да хоћу га и да желим га и да хоћу га… Ја сам у себи шапнула, да ме не чује, хвала ти га, Боже.“ Три пута у једном дану?!
Ведрана се тада осврнула и на момачко и девојачко вече:
- Нисам вам рекла, био је на момачкој вечери. Момци су му поклонили стриптизету, вратио се у пет ујутру пијан, једва сам ми скинула беле ланене панталоне. Открила сам жуту мрљу тамо гђе је била. Фуфа му је плесала у крилу. Ја сам са својим другарицама била на девојачкој вечери. Јесам ли добила стрипера на поклон? Нисам. Шта би се догодило да сам ја у пет ујутро дошла кући пијана са мрљом на хаљини? Данас не бих била удата жена. Момци су на те ситнице јако осетљиви.
Објаснила је како је изгледало црквено венчање и бацање бидермајера.
- Поп нас је питао да ли узимамо једно друго док нас смрт не растави. Рекли смо да ДА. Изашли смо из цркве. Моје цуре су на нас бацале латице цвећа које су почупале у опатијском парку. Бацила сам бидермајер. Бледоплаве орхидеје прошаране црним пругама. У злату сам га платила. Ухватила га је млада, око тридесет, готово гола Пољакиња, за руку ју је држао осамдесетогодишњи партнер. Није био одушевљен. Кума Хела је плакала.
