Književnica Vedrana Rudan (71) nedavno je na svom blogu pisala o razvodu, ali i o novom, 16 godina mlađem, izabraniku za koga se sada udala.
Novinarka i književnica Vedrana Rudan obajvila je na svom blogu tekst pod nazivom "Venčanje" u kome otkriva o čemu je razmišljala noć pre venčanja.
- Pop je došao tačno u podne. U opatijskom parku bilo je malo ljudi. Hrvatska javnost poštovala je našu privatnost. Prošla sam kroz pakao. Kreatorka mi je rekla: “Ni crnina ti neće pomoći. Debela si. Jedi kuvane suve šljive.“ Bilo je strašno. Sedela sam na šolji, šljive su učinile svoje, on je pred vratima urlao: “Ajmo to učiniti ispod tuša.“ U*rala sam se što je imalo i lošu i dobru stranu. Videla sam to na filmu. On nju diže u vazduh pa je, dok ih voda hladi, nabije. Imam osamdeset kila. Koja bi tuš kada to izdržala?- napisala je Vedrana pa dodala:
– Čekaj me na krevetu – cvrkutnula sam. Zaključalo me, hvala bogu. Ležao je go na krevetu. „Gde si, ženo? Dolazi! Veliki sam poput Grgura Ninskog.“ Gregor? Ko je j*beni Gregor? Na prozore sam navukla tamne zavese. „Ne“, rekao je, „želim te gledati na svetlu!“ „Malo morgen“, znao je reći pokojni Milošević, ni ja samu sebe ne gledam na svetlu. Legla sam na leđa. Deset me puta pitao: “Hoćeš ga, želiš ga, hoćeš ga, želiš ga…“ Ja sam stalno govorila da hoću ga i da želim ga i da hoću ga… Ja sam u sebi šapnula, da me ne čuje, hvala ti ga, Bože.“ Tri puta u jednom danu?!
Vedrana se tada osvrnula i na momačko i devojačko veče:
- Nisam vam rekla, bio je na momačkoj večeri. Momci su mu poklonili striptizetu, vratio se u pet ujutru pijan, jedva sam mi skinula bele lanene pantalone. Otkrila sam žutu mrlju tamo gđe je bila. Fufa mu je plesala u krilu. Ja sam sa svojim drugaricama bila na devojačkoj večeri. Jesam li dobila stripera na poklon? Nisam. Šta bi se dogodilo da sam ja u pet ujutro došla kući pijana sa mrljom na haljini? Danas ne bih bila udata žena. Momci su na te sitnice jako osetljivi.
Objasnila je kako je izgledalo crkveno venčanje i bacanje bidermajera.
- Pop nas je pitao da li uzimamo jedno drugo dok nas smrt ne rastavi. Rekli smo da DA. Izašli smo iz crkve. Moje cure su na nas bacale latice cveća koje su počupale u opatijskom parku. Bacila sam bidermajer. Bledoplave orhideje prošarane crnim prugama. U zlatu sam ga platila. Uhvatila ga je mlada, oko trideset, gotovo gola Poljakinja, za ruku ju je držao osamdesetogodišnji partner. Nije bio oduševljen. Kuma Hela je plakala.
