Колико је здрава макробиотичка исхрана и коју храну дозвољава? Откривамо потенцијалне предности и ризике овог биљног начина исхране
Макробиотичку исхрану је први развио јапански филозоф по имену Џорџ Охсава. Веровао је у холистички приступ здрављу који укључује многе аспекте животног стила, од исхране и вежбања до медитације, па чак и 'јин и јанг' енергије одређене хране.
Макробиотика се фокусира на избор органских, локално узгојених и сезонских производа. Уопштено говорећи, макробиотичка исхрана је подељена на следећи начин:
Око 40-60% ваше хране = интегралне житарице као што су смеђи пиринач, јечам, овас, хељда
Око 20-30% ваше хране = воће и поврће
Око 10% – 25% = пасуљ и производи од пасуља као што су тофу, мисо и темпех, као и морско поврће као што је морска алга
Прочитајте још: (ЈЕЛОВНИК) ТРОДНЕВНИ ДЕТОКС: Подмлађује и тера упале из организма - бићете НОВА ОСОБА
Неки људи такође укључују мале количине киселих краставаца и ферментисаног поврћа, орашастих плодова, семенки, а повремено и мало меса или рибе.
Макробиотичка дијета такође има препоруке за начин живота, укључујући:
- Једе се само када сте гладни и пијете само када сте жедни
- Темељно жвакање хране док се не разблажи пре гутања
- За кување и складиштење хране користите само природне материјале као што су дрво, стакло и порцелан
- Избегавајте микроталасне пећнице и електричне плоче за кување
- Пречишћавање воде пре кувања или пијења
- Избегавање ароматизованих, кофеинских или алкохолних пића
Следбеници могу усвојити макробиотичку исхрану на мало другачије начине, при чему се неки веома стриктно придржавају правила о припреми хране, кувању и једењу, док су други опуштенији и следе ова правила само умерено.
Које су предности макробиотичке дијете?
Макробиотика није толико 'дијета' колико животни стил – једноставно речено, мање се ради о контроли тежине, а више о стварању уравнотеженог начина живота при чему је храна један од камена темељаца филозофије.
Ако је губитак тежине ваш циљ, онда ћете усвајањем макробиотичког начина исхране вероватно изгубити тежину, али пазите да храну богату протеинима не замените превише угљених хидрата. Скробни угљени хидрати попут житарица и пиринча лако могу да вам набаце још који килограм. Истраживања сугеришу да макробиотички режим има позитиван ефекат на здравље срца , а студије такође извештавају о нижим липидима и холестеролу у крви, плус предности у управљању крвним притиском. Ово је делимично захваљујући биљној природи режима са ниским садржајем масти и високим садржајем влакана.
Прочитајте још: Да ли сте чули за Ептадерм? Швајцарски научници су створили линије које циљано негују ова стања коже
Дијететски аспекти плана су такође корисни за оне са дијабетесом типа 2, као и за недијабетичаре који доживљавају реактивну хипогликемију – то јест, изузетно низак ниво шећера у крви око четири сата након оброка.
Који су негативни аспекти макробиотичке дијете?
За младе, старије и оне који су болесни или им је дијагностикована хронична болест, попут рака, строга дијета која ограничава одређене групе хране може озбиљно ограничити унос хранљивих материја. Студије су показале да одређени минерали и витамини могу бити ограничени , укључујући калцијум, гвожђе, витамине Б12 и Д, као и протеине. За оне који су већ слаби и имају мању тежину, оваква ограничена исхрана можда неће обезбедити варијације и калорије потребне за подстицање опоравка, а за нормалне здраве појединце, посебно децу, строги режим може ограничити раст и развој .
Уз то, постоје елементи макробиотичке дијете који могу бити од помоћи, све док се примењује на мање рестриктиван начин. Конзумирање више воћа и поврћа и смањење уноса соли, шећера и масти може имати позитиван ефекат, посебно као што је горе наведено на здравље срца. Међутим, такође је могуће остварити ове предности придржавањем здраве, уравнотежене дијете.
Може ли макробиотичка дијета помоћи у лечењу хроничних болести?
Поједини извештаји сугеришу терапеутски ефекат за неке пацијенте са хроничном болешћу. Међутим, до данас, научне студије нису биле у стању да докажу ефикасност, што значи да су потребна даља истраживања пре него што било какве такве тврдње буду оправдане. Ризици повезани са неадекватношћу у исхрани, друштвеним ограничењима због строге природе плана, као и могућим кашњењем у примени конвенционалнијих медицинских третмана су главни узроци забринутости.
Који су дугорочни ефекти макробиотичке дијете?
Као што је раније наведено, људи који се придржавају макробиотичке дијете током дужег периода могу уживати у нижем крвном притиску и смањеном ризику од срчаних обољења. Дијабетичари и они са лоше контролисаном глукозом у крви такође могу сматрати да је дугорочно усвајање корисно у управљању нивоима глукозе у крви.
Прочитајте још: ПЕРУТАЊЕ, ТАМНЕ ФЛЕКЕ ИЛИ ДЕПИГМЕНТАЦИЈА? Овог Васкрса откријте “швајцарску тајну” здраве коже
Елементи исхране могу бити корисни за жене јер изгледа да оне које прате макробиотичку исхрану имају умерено смањен ниво циркулишућих естрогена. Овај ефекат је вероватно због тога што је исхрана богата интегралним житарицама које такође могу бити од користи женама у постменопаузи. Храна од интегралних житарица обезбеђује обиље корисних једињења, посебно фитоестрогена, укључујући лигнане, који могу помоћи у одржавању осетљивости на инсулин и контроли тежине након менопаузе.
Имајте на уму: ако размишљате о покушају било каквог облика дијете, прво се консултујте са својим лекаром да бисте били сигурни да то можете учинити без ризика по здравље.
БОНУС ВИДЕО:
