Преко 100 обољења, додаје, које су учестале у популацији су управо мултифакторска обољења.
Истраживања на Институту за нуклеарне науке "Винча" и међународна истраживања јасно показују да постоји генетска предспозиција за оболевање од ковида-19. Промене на већем броју гена, које су обично смештене на различитим хромозомима, повећавају ризик за оболевање од те болести, објашњава Снежана Пајовић, директорка Института.
Гостујући у Јутарњем програму, Пајовићева објашњава да промене које настају на генима, из различитих разлога, повећавају ризик за настајање обољења ковид-19. То су мултифакторска обољења, где спадају и кардиоваскуларна обољења, дијабетес, неуродегенеративна обољења.
Преко 100 обољења, додаје, које су учестале у популацији су управо мултифакторска обољења.
Прочитајте још: Какве ПОСЛЕДИЦЕ корона оставља на мозак?!
- Вероватноћа оболевања од ковида-19 зависи од три фактора. Од наше генетске предиспозиције, околности под којима живимо и од начина на који живимо - истиче дректорка Института "Винча".
Према њеним речима, околности подразумевају факторе средине, и средина и те како утиче да ли ће се испољити такозвани лоши гени које свако од нас има у оквиру генома.
Спољашњи фактори средине такође могу да утичу на испољавање лоших гена или на њихово супримирање.
Трећи фактор је начин живота, а то значи како се хранимо, које биоактивне компоненте та храна садржи, пре свега антиоксидансе, колико дуго спавамо, каква је наша физичка активност.
Прочитајте још: Научници утврдили КОЛИКО ДУГО ТРАЈЕ ИМУНИТЕТ на КОВИД-19
Најновија истраживања показују да се употреба 500 милиграма витамина Це, 1.000 до 4.000 ИЈ витамина Де показала као изузетна превентива.
- Квалитет живота је тај који може да утиче да ли повећавамо или смањујемо сопствени ризик за оболевање од ковида-19 - поручује Пајовићева.
Истраживања су показала, поготово у Италији и Шпанији, да људи који имају А крвну групу много чешће оболевају у односу на оне који имају 0 крвну групу.
- То се објашњава на тај начин што су антигени, који се налазе у мембрани еритроцита, протеини који су такође кодирани генима - објашњава Снежана Пајовић.
Прочитајте још: Немојте бити у ЗАБЛУДИ! Ево да ли деца и НОВОРОЂЕНЧАД могу оболети од КОРОНА ВИРУСА?
Додаје да опет долазимо до генетског нивоа јер су наше крвне групе генетски детерминисане.
Реализација три пројекта који се односе на ковид-19
У оквиру биомедицинских истраживања, која се односе на ковид-19, реализују се три пројекта, истиче Пајовићева.
- То су пројекти који су добијени преко јавног позива Фонда за науку. Период трајања тих пројекта је 18 месеци, а са конкретним резултатом можемо изаћи за око 10 месеци - каже директорка Института.
Наглашава да су у оквиру програма који се односи на селектовање постојећих лекова, који могу бити пренамењени, односно примењени у клиничкој пракси, већ добили одређене резултате.
Што се тиче проналаска лека за ковид-19, то ће бити у некој другој фази. Сада када је епидемија у пику, за проналажење новог лека потребно је 10 година и то кошта око две милијарде долара.
Прочитајте још: Сви причају о ЗНАЧАЈУ ВИТАМИНА Д у борби против короне, а ево како да знамо да ли нам је ПОТРЕБАН
- Након селектовања лекова креће друга експериментална фаза где се ти лекови користе за експериментална биохемијска истраживања, на различитим животињским моделима и то покрива део претклиничких истраживања при чему се користи један од најинфективнијих мутаната да би добили што јаснији одговор када је у питању једна интензивна инфекција - истиче Снежана Пајовић, директорка Института "Винча".
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
