Preko 100 oboljenja, dodaje, koje su učestale u populaciji su upravo multifaktorska oboljenja.
Istraživanja na Institutu za nuklearne nauke "Vinča" i međunarodna istraživanja jasno pokazuju da postoji genetska predspozicija za obolevanje od kovida-19. Promene na većem broju gena, koje su obično smeštene na različitim hromozomima, povećavaju rizik za obolevanje od te bolesti, objašnjava Snežana Pajović, direktorka Instituta.
Gostujući u Jutarnjem programu, Pajovićeva objašnjava da promene koje nastaju na genima, iz različitih razloga, povećavaju rizik za nastajanje oboljenja kovid-19. To su multifaktorska oboljenja, gde spadaju i kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, neurodegenerativna oboljenja.
Preko 100 oboljenja, dodaje, koje su učestale u populaciji su upravo multifaktorska oboljenja.
Pročitajte još: Kakve POSLEDICE korona ostavlja na mozak?!
- Verovatnoća obolevanja od kovida-19 zavisi od tri faktora. Od naše genetske predispozicije, okolnosti pod kojima živimo i od načina na koji živimo - ističe drektorka Instituta "Vinča".
Prema njenim rečima, okolnosti podrazumevaju faktore sredine, i sredina i te kako utiče da li će se ispoljiti takozvani loši geni koje svako od nas ima u okviru genoma.
Spoljašnji faktori sredine takođe mogu da utiču na ispoljavanje loših gena ili na njihovo suprimiranje.
Treći faktor je način života, a to znači kako se hranimo, koje bioaktivne komponente ta hrana sadrži, pre svega antioksidanse, koliko dugo spavamo, kakva je naša fizička aktivnost.
Pročitajte još: Naučnici utvrdili KOLIKO DUGO TRAJE IMUNITET na KOVID-19
Najnovija istraživanja pokazuju da se upotreba 500 miligrama vitamina Ce, 1.000 do 4.000 IJ vitamina De pokazala kao izuzetna preventiva.
- Kvalitet života je taj koji može da utiče da li povećavamo ili smanjujemo sopstveni rizik za obolevanje od kovida-19 - poručuje Pajovićeva.
Istraživanja su pokazala, pogotovo u Italiji i Španiji, da ljudi koji imaju A krvnu grupu mnogo češće obolevaju u odnosu na one koji imaju 0 krvnu grupu.
- To se objašnjava na taj način što su antigeni, koji se nalaze u membrani eritrocita, proteini koji su takođe kodirani genima - objašnjava Snežana Pajović.
Pročitajte još: Nemojte biti u ZABLUDI! Evo da li deca i NOVOROĐENČAD mogu oboleti od KORONA VIRUSA?
Dodaje da opet dolazimo do genetskog nivoa jer su naše krvne grupe genetski determinisane.
Realizacija tri projekta koji se odnose na kovid-19
U okviru biomedicinskih istraživanja, koja se odnose na kovid-19, realizuju se tri projekta, ističe Pajovićeva.
- To su projekti koji su dobijeni preko javnog poziva Fonda za nauku. Period trajanja tih projekta je 18 meseci, a sa konkretnim rezultatom možemo izaći za oko 10 meseci - kaže direktorka Instituta.
Naglašava da su u okviru programa koji se odnosi na selektovanje postojećih lekova, koji mogu biti prenamenjeni, odnosno primenjeni u kliničkoj praksi, već dobili određene rezultate.
Što se tiče pronalaska leka za kovid-19, to će biti u nekoj drugoj fazi. Sada kada je epidemija u piku, za pronalaženje novog leka potrebno je 10 godina i to košta oko dve milijarde dolara.
Pročitajte još: Svi pričaju o ZNAČAJU VITAMINA D u borbi protiv korone, a evo kako da znamo da li nam je POTREBAN
- Nakon selektovanja lekova kreće druga eksperimentalna faza gde se ti lekovi koriste za eksperimentalna biohemijska istraživanja, na različitim životinjskim modelima i to pokriva deo pretkliničkih istraživanja pri čemu se koristi jedan od najinfektivnijih mutanata da bi dobili što jasniji odgovor kada je u pitanju jedna intenzivna infekcija - ističe Snežana Pajović, direktorka Instituta "Vinča".
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
