Briga o sopstvenom zdravlju doživotna je navika, kultura i način življenja. Procenjuje se da se čak polovina hroničnih bolesti može sprečiti boljom brigom za zdravlje u svakom životnom dobu.
Za dobre promene nikada nije kasno pa zašto ne biste već danas doneli neke zdrave odluke.
Pročitajte još: Zdrava jutarnja navika: Voda sa medom smanjuje APETIT i reguliše METABOLIZAM
Zdrav život podrazumeva mnogo više od vežbanja i zdrave ishrane. Ako zaista želite da povedete računa o tome koliko zdravo živite, razmislite i vašim svakodnevnim navikama koje itekako utiču na vaše zdravlje.
1. Ne preterujte sa mršavljenjem
Nije dobro biti gojazan, ali to znači da jeste dobro biti premršav. Na stranu to što je vizuelno neprivlačno, vaše telo trpi kad se izgladnjujete. Pronađite svoj indeks telesne mase, i saznajte da li ste u "normalnoj" kategoriji. Naučnici su ustanovili da je idealan indeks telesne mase oko 24. To znači da žena visoka 163 centimetra treba da ima oko 63 kilograma. Dok se posledice gojaznosti naveliko iznose u štampi, dotle se mnogo manje zna o lošim stranama manjka kilograma. Dokazano je da mršavost smanjuje plodnost: tako je sasvim izvesno da devojka s indeksom telesne mase 18,5 može imati problema sa začećem. Takođe se zna da žene s indeksom ispod 19 imaju veće izglede da obole od osteoporoze.
2. Više hodajte
Veoma jednostavan način da se polako uvedete u režim zdravog života jeste šetnja. Nije vam neophodno trčanje, pa ni teretana za početak - jednostavno šetajte. Ne samo da će vam se zadegnuti mišići nogu i zadnjice, već ćete se osećati bolje, i ubrzo ćete imati više energije. Jako je bitno da vodite računa o tome šta vašem organizmu prija.
Ako ste potpuno van kondicije, počnite sa sporijom šetnjom, pa polako povećavajte brzinu. Bitno je da uvek imate u vidu da se svaki pokret računa, pa nemojte da vas mrzi da odete do prodavnice ili do automata za kafu. Mnoga naučna istraživanja su se bavila šetnjom, i dokazano je da ne utiče samo na fizički izgled, već i na psihu.
3. Ne izbegavajte ugljene hidrate
Jedna od najvećih zabluda o ishrani jeste da ugljene hidrate treba izbegavati po svaku cenu, te da su oni neprijatelji dobre figure. Kada je gospodin Atkins pre 40 godina objavio svoju knjigu, i stvorio čuvenu i opasnu dijetu koja se bazira samo na proteinima, to je postao pravi hit. Nažalost, neki ljudi se i dalje pridržavaju njegovih verovanja, koja su zastarela.
Naravno da ne treba preterivati sa ugljenim hidratima, a belo brašno i proste šećere treba u potpunosti izbaciti iz ishrane. Ali ne zaboravite da cele žitarice i voće predstavljaju dragocene izvore zdravih ugljenih hidrata, bez kojih telo nema energije, a mozak ne može normalno da funkcioniše. Dugoročno izbacivanje ugljenih hidrata iz ishrane može da ostavi izuzetno negativne posledice po zdravlje.
4. Češće upražnjavajte seks
Hajde na trenutak da zaboravimo da je seks jedna sjajna stvar koju bi svi trebalo da upražnjavaju što češće. pa da se prisetimo svih zdravstvenih koristi koje nosi sa sobom. Od seksa koža izgleda lepše, imunološki sistem se poboljšava a pritom se troše i kalorije. Dalje, smanjuje stres i čini da lakše utonete u san. Kao da to nije dovoljno, parovi koji češće upražnjavaju seks imaju bolje međuljudske odnose i bolje se slažu, što automatski znači da ćete imati manje stresa u kući. Treba li vam još neki razlog da odmoh uskočite u krevet sa dragim?
5. Rađajte pre 30.
"Studija milion žena" je pokazala da rađanje dece pre tridesete za sedam odsto smanjuje rizik od raka dojke.
Zaključeno je da ako bi žene imale u proseku dva i po deteta i dojile svako dete 12 meseci duže nego danas, godišnje bi se sprečilo 11 odsto karcinoma dojke (50.000 slučajeva).
Pročitajte još: Imate krčanje ili pljuskanje U STOMAKU? Evo šta to znači
Smanjenje izloženosti estrogenu je verovatno ključni faktor pošto trudnoća i dojenje smanjuju količinu estrogena, hormona kojim se "hrani" rak. Što duže dojite, to je taj rizik manji. Dojenje takođe smanjuje bolesti žuči za sedam odsto. Nedavna švedska studija je pokazala da dojenje jedne bebe najmanje 13 meseci može da prepolovi obolevanje od reumatoidnog artritisa. Čak i ako bebu dojite mesec dana, ti izgledi su 25 odsto manji, mada naučnici ne znaju zašto.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
