Neka deca konzumiraju isuviše hrane ne zato što su gladna, već kao način da se nose sa svojim emocijama.
Emocionalno prejedanje se u društvu uglavnom ne percipira kao problem - na primer, sasvim je prihatljivo kada neko kaže da je bio toliko nervozan, da je pojeo ceo čips ili celu kutiju sladoleda kako bi se nosio sa negativnim osećanjima. Iako je ovaj fenomen veoma rasprostranjen, može dovesti do raznih zdravstvenih problema, poput gojaznosti i poremećaja u ishrani.
U ovim slučajevima, pojedinac jede da bi se utešio, a ne zato što je gladan. Iako se prejedanje može javiti i kao odgovor na pozitivne emocije, najčešće su anksioznost, tuga, dosada i usamljenost emocije koje ljude navode da posegnu za hranom. Međutim, ovu nezdravu naviku imaju i mnoga deca, a roditelji toga često nisu svesni.
Kako se emocionalno prejedanje razvija kod dece
Interesantno je da je naš nervni sistem zapravo dizajniran da onesposobi varenje kada osećamo intenzivne emocije, tako da se naša tela mogu fokusirati na bekstvo od opasnosti, umesto na potrebu da jedu. Zamislite da bežite od predatora, ali onda morate da stanete da biste pojeli užinu - upravo zbog toga naučnici veruju da emocionalno prejedanje nema smisla, tako da je to u stvari naučeno ponašanje. Istraživanja o razvoju emocionalne ishrane kod dece dodatno podržavaju ovu teoriju.
Otkriveno je i da je veća verovatnoća da će predškolci nedovoljno jesti kao odgovor na emocije, a prejedanje kao odgovor na emocije postaje sve učestalije od četvrte do desete godine.
Dakle, iako deluje kao nešto što je uobičajeno, istraživanja su pokazala da ljudi nisu rođeni sa predispozicijama za emocionalno prejedanje. Glavni uticaj ima okolina u kojoj se deca uče da povezuju emocije sa hranom.
Ako roditelji koriste hranu kao sredstvo utehe ili nagrade, najmlađi članovi će verovatno razviti slične navike. Na primer, ako se svaka dobra ocena u školi nagrađuje desertom ili se hrana koristi kao alat za pregovore ("Ako pojedeš ceo ručak, za večeru ćeš dobiti šta god želiš!"), veća je verovatnoća da će dete koristiti hranu kada se suočava sa negativnim emocijama.
Šta roditelji treba da urade
Ako primećujete da se vaše dete oslanja na hranu kada je uznemireno ili ushićeno, pokušajte da obratite pažnju na sledeće:
Kako govorite o hrani: Pomozite svom detetu da razume da je hrana izvor energije, a ne uteha. Izbegavajte da je predstavljate kao sredstvo za ublažavanje stresa ili tuge
Svest o ishrani: Naučite dete da bude svesno iskustva konzumiranja hrane. Ohrabrite ga da koristi sva svoja čula dok jede, da primeti kako hrana izgleda, miriše... Ako je moguće, izbegavajte televiziju i čitanje tokom obroka, kako bi fokus bio na uživanju u hrani, a pokušajte ih naučiti da obrate pažnju na znake gladi i sitosti
Umerenost: Ne zabranjujte određene namirnice i izbegavajte opisivnje hrane kao je "zdrava" ili "nezdrava". Istraživanja pokazuju da ovakve strategije mogu povećati interesovanje dece da uvek probaju "zabranjenu" hranu, što može dovesti do njihovog prejedanja. Umesto toga, dozvolite umerenu količinu svih namirnica
Da li ste dobar primer: Da li sami hranu koristite kao nagradu ili utehu? Da li se vaša ishrana zasniva na tome kako se u trenutku osećate ili na stvarnoj gladi? Pokušajte da promenite svoje navike i budite dobar uzor svom detetu, a ako imate poteškoća sa sopstvenim navikama, razmotrite konsultacije sa stručnjakom.
(RT)
BONUS VIDEO
