Istraživanja pokazuju da dugovečni ljudi širom sveta često dele zajedničke navike u ishrani koje doprinose njihovom zdravlju i vitalnosti.
Jedan od ključnih faktora koji se pojavljuje u mnogim istraživanjima jeste jednostavna, ali hranljiva večera koja je često bazirana na lokalnim, prirodnim namirnicama.
Dugovečni ljudi u “Plavim zonama” — regijama u svetu sa najvećim brojem stoogodišnjaka, kao što su Okinava (Japan), Sardinija (Italija), Loma Linda (SAD), Ikarija (Grčka) i Nicoja (Kostarika) — obično jedu večeru koja je lagana, a istovremeno bogata nutrijentima. Klasičan obrok u ovim zonama sastoji se od sveže povrće, integralnih žitarica, mahunarki i malih količina nemasnih proteina, poput ribe ili povremeno mesa.
Za večerom se često uživa u mirnom okruženju, a obrok je obavezan trenutak za opuštanje i druženje. U Okinavi, na primer, večera se sastoji od jednostavnih jela kao što su pirinač, povrće, tofu i soja, dok Sardinjci često uživaju u obrocima sa puno povrća, pasulja, žitarica i malo mesa. Na Ikariji, popularne su supe od povrća, integralni hleb, masline i maslinovo ulje, a u Nicoji se često jede pirinač sa crnim pasuljem i povrćem.
Ono što je zajedničko svim ovim običajima jeste sklonnost prema biljnim izvorima hrane i smanjenoj konzumaciji prerađene hrane i zasićenih masti. Takođe, dugovečni ljudi ponekad praktikuju post ili jedu manje obroke kako bi izbegli prejedanje. Ove navike ne samo da pomažu u održavanju zdrave telesne mase, već i poboljšavaju ravnotežu hormona, smanjuju upalu i podržavaju zdravlje srca.
Jednostavne večere sa prirodnim sastojcima, umerene porcije i vreme provedeno sa porodicom ili prijateljima, ključevi su dugovečnosti. Ovaj pristup ishrani, zajedno sa aktivnim načinom života i pozitivnim društvenim odnosima, omogućava ljudima širom sveta da uživaju u zdravlju i vitalnosti čak i u poznim godinama.
