Јазавичар: Ловац у души који ужива у дивљини

Јазавичар, назван и “тацкел” и “дацкел”, познат је из времена средњег века. Од гонича узгојени су пси који су трчали без престанка и били су посебно подесни за рад под земљом. Од ових нисконогих паса, искристалисали су се јазавичари који су познати као свестрано употребљиви ловачки пси.

Од краткодлаког јазавчара настала су друга два варијетета,који се од свог предка разликују само по длаци. Дугодлаки јазавчар настао је у Немачкој почетком XВИ века, укрштањем краткодлаког јазавчара са шпанским и немачким шпанијелима. Оштродлаки јазавчар је добро прилагођен за лов, захваљујући густој длаци која га штити од хладноће и повреда, настао је у XИX веку, укрштањем између краткодлаког јазавчара, шнауцра, денди динмонт теријера и вероатно, шкотског теријера.

Ови пси тракође показује изванредна остварења изнад земље, као и у следогласном лову, у цуњању и на крвном трагу. Најстарије узгојно удружење за јазавичаре је Деутсцхе Тецкелклуб е. в. основано 1888. Јазавичар је током деценија узгојен у три величине (стандардне величичине, патуљасти и кунићар) и три варијетета длаке (краткодлаки, оштродлаки и дугодлаки).

Изглед

То је низак, кратконог пас, правоугаоног тела, али компактне грађе, веома мишићав, са одважним изазивачким држањем главе и позорним изразом. Упркос у односу на дуго тело, кратке ноге нису ни “сакате”, здепасте, нити ограничавају способност кретања, нити да делују вижљасто, као ласица. При одстојању од земље од око 1/3 висине гребена, дужина тела треба да је у хармоничном односу према висини гребена, око 1:1,8.

Варијетети длеке

КРАТКОДЛАКИ

Длака: Кратка, густа, сјајна, равно прилежућа, са подлаком, нигде се не појављују места без длаке. Реп одлакан потпуно, фином али не пребогатом длаком. Нешто дуже покровне длаке на доњој страни нису мана.

Боје и обрасци обојенсоти

а) Једнобојни – црвен, црвено жут, све са или без црне прошараности. Међутим, чиста боја је у предности и црвена је вреднија од црвено жуте. Такође, јако црно прошаран пас припада овој групи, а не под остале боје. Бела није пожељна, али мала бела флека (до 3 цм у пречнику) је дозвољена на грудима. Нос, шапе и нокти су црни. Црвена браон није пожељна.

б) Двобојни – дубоко црна или браон, свака са ружасто браон или жутим ознакама (палеж) изнад очију, са страна њушке и горњим уснама, на унутрашњој страни учију, на предгрудима, на унутрашњим и задњим странама ногу, на шапама, око ануса и одатле до 1/3-1/2 доње стране репа. Нос и нокти су код црних паса црни, код браон паса су браон или црни. Бела није пожељна, али мала бела флека (до 3 цм у пречнику) је дозвољена на грудима. Непожељан је јако раширен палеж.

ц) Тиграсти (пругасти, тиграсти) – основна боја увек је тамна (црна, црвена или сива). Пожељне су неправилне беле флеке (нису пожељне велике плоче). Не треба да преовлађују ни тамна нити светла боја. Боја тиграстих јазавичара је црвена или жута са тамнијом прошараношћу. Нос и нокти су као код једнобојних и двобојних.

д) Мерле – основна боја је увек тамна (црна или браон). Изузетак су црвене мрље (црвени са тамним мрљама). Пожељне су неправилне сиве флеке, као и беж мрље (превелике мрље су непожељне). Нити тамна нити светла боја не доминира.

ОШТРОДЛАКИ

Длака: Потпуно равномерно прилежућа, густа, оштра покровна длака са изузетком њушке, обрва и ушију, на целом телу са продирујућом подлаком. Мека длака на глави (топ кнот) И на шапама је изразито непожељна. На њушци показује јасно изражену браду. Обрве су жбунасте. На ушима длака је краћа него на телу, готово равна. Реп равномерно и добро одлакан, присно належућом длаком.

Боја и обрасци обојености

а) Једнобојни – црвен, црвено жут, све са или без црне прошараности. Међутим, чиста боја је у предности и црвена је вреднија од црвено жуте. Такође, јако црно прошаран пас припада овој групи, а не под остале боје. Бела није пожељна, али мала бела флека (до 3 цм у пречнику) је дозвољена на грудима. Нос, шапе и нокти су црни. Црвена браон није пожељна.

б) Вишебојни – боја дивље свиње, дубоко црна или браон, свака са рижасто браон или жутим ознакама (палеж) изнад очију, са страна њушке и горњим уснама, на унутрашњој страни учију, на предгрудима, на унутрашњим и задњим странама ногу, на шапама, око ануса и одатле до 1/3-1/2 доње стране репа. Нос и нокти су код црних паса црни, код браон паса су браон или црни. Бела није пожељна, али мала бела флека (до 3 цм у пречнику) је дозвољена на грудима. Непожељан је јако раширен палеж.

ц) Тиграсти (пругасти, тиграсти) – основна боја увек је тамна (црна, црвена или сива). Пожељне су неправилне беле флеке (нису пожељне велике плоче). Не треба да преовлађују ни тамна нити светла боја. Боја тиграстих јазавичара је црвена или жута са тамнијом прошараношћу. Нос и нокти су као код једнобојних и двобојних.

д) Мерле – основна боја је увек тамна (црна или браон). Изузетак су црвене мрље (црвени са тамним мрљама). Пожељне су неправилне сиве флеке, као и беж мрље (превелике мрље су непожељне). Нити тамна нити светла боја не доминира.

Све друге предходно не поменуте боје и обрасци обојености су дисквалификациони. Недостатак пигментације је изразито непожељан.

ДУГОДЛАКИ

Длака: Равна, сјајна длака са подлаком прилежућа по телу, дужа испод врата и на доњим странам тела, превазилази дужину ушију, на задњим странама ногу прави јасно дужу одлаканост (ресе). Највећу дужину достиже на доњој страни репа, ту гради потпуну заставу.

Боја и обрасци обојенсоти

а) Једнобојни – црвен, црвено жут, све са или без црне прошараности. Међутим, чиста боја је у предности и црвена је вреднија од црвено жуте. Такође, јако црно прошаран пас припада овој групи, а не под остале боје. Бела није пожељна, али мала бела флека (до 3 цм у пречнику) је дозвољена на грудима. Нос, шапе и нокти су црни. Црвена браон није пожељна.

б) Двобојни – дубоко црна или браон, свака са ружасто браон или жутим ознакама (палеж) изнад очију, са страна њушке и горњим уснама, на унутрашњој страни учију, на предгрудима, на унутрашњим и задњим странама ногу, на шапама, око ануса и одатле до 1/3-1/2 доње стране репа. Нос и нокти су код црних паса црни, код браон паса су браон или црни. Бела није пожељна, али мала бела флека (до 3 цм у пречнику) је дозвољена на грудима. Непожељан је јако раширен палеж.

ц) Тиграсти (пругасти, тиграсти) – основна боја увек је тамна (црна, црвена или сива). Пожељне су неправилне беле флеке (нису пожељне велике плоче). Не треба да преовлађују ни тамна нити светла боја. Боја тиграстих јазавичара је црвена или жута са тамнијом прошараношћу.

д) Мерле – основна боја је увек тамна (црна или браон). Изузетак су црвене мрље (црвени са тамним мрљама). Пожељне су неправилне сиве флеке, као и беж мрље (превелике мрље су непожељне). Нити тамна нити светла боја не доминира.

ВЕЛИЧИНА

Како би се утврдила величина и ком варијетету величине јединка ове расе припада мери се обим грудног коша, када пас има навршених најмање 15 месеци, од највише тачке гребена до најниже тачке грудне кости са благо напетом пантљиком.

Темперамент

У нарави пријатељски, није плашљив, ни агресиван, са уравнотеженим темпераментом. Пасионирани, издржљив, хитар ловачки пас. Иако су јазавичари активни пси, потребе за физичком активношћу могу бити задовољене умереним шетњама на повоцу или игри у дворишту. Јазавичари су прилагођени животу у граду, у стану, али треба имати на уму да су и даље ловци у души који уживају у дивљини.

Здравље

Чешћи здравствени проблем који се јавља код јазавичара је обољење међупршљенског дикса (дискус хернија). Могу оболети и од сувог коњуктивитиса, дијабетиса, ишчашења колена али и торзије желудца. Велики проблем јазавичара је и гојазност. Велики број паса има тенденцију ка прекомерној тежини, што се доводи у везу са предиспозицијама за болест међупршљанског диска. Животни век им је од 12 до 14 година.

Извор: Пет магазин