Кандида може бити узрочник различитих тегоба, нарочита оних везаних за пробаву
Данас се кандида оптужује да је узрочник различитих тегоба, нарочито оних везаних за пробаву. Због тога се особе са различитим тегобама одлучују да однесу столицу на анализу, али ако стигне позитиван налаз суочавају се са проблемом лечења: како, чиме и колико дуго? Јер ако одговор на ова питања потраже на друштвеним мрежама или од познаника и рођака, наилазе на веома широку палету одговора, од спровођења ригорозних дијета (које потпуно искључују шећере, теста, воћа и слично), преко различитих чајева и помоћних лековитих средстава (чај од невена и хајдучке траве, уље од дивљег оригана и слично), па све до лекова намењених лечењу гљивичних инфекција, који се називају антимикотици и могу имати бројне нежељене ефекте.
Шта је кандида?
Кандида је микрорганизам из породице гљивица (квасница). Сматра се, уколико је у малом броју, нормалним становником слузокоже уста, ждрела, гастроинтестиналног тракта и вагине. На овим површинама она живи у равнотежи са осталим микроорганизмима, пре свега различитим бактеријским врстама. Међутим уколико нешто поремети равнотежу у овом систему, на пример ако се услед коришћења антибиотика смањи број добрих бактерија у цревима, формирају се услови за прекомерно размножавање гљивица и тада се кандида може наћи у повећаном броју. Само у одређеним условима, прекомеран раст кандиде изазива болест и доводи до инфекције.
Шта је кандидијаза?
Кандидијаза је болест изазвана прекомерним растом гљивица из рода Цандида. Ова гљивична инфекција припада такозваним опортунистичким инфекцијама, односно инфекцијама које су изазване микроорганизмима који обично не изазивају болест. Неће сваки прекомерни раст кандиде довести до инфекције, односно патолошке реакције организма. Уколико особа има здрав имунитет, неће настати инфекција. Али уколико особа има ослабљен имунитет, најчешће због постојања других болести (малигне болести, неухрањеност, превремено рођење и слично), велика је могућност настанка кандидијазе. Због тога налаз кандиде у повећаном броју у столици, захтева различити приступ. Уколико је имунитет домаћина очуван, треба је посматрати као дисбиозу, односно сигнал да је дошло до поремећаја у равнотежи екосистема црева. Али уколико је имунитет домаћина нарушен, третирати је као гљивичну инфекцију, што најчешће захтева примену антимикотика.
Фото: др Мирјана Стојшић
Како настаје прекомеран раст кандиде у цревима?
Да би настала ова дисбиоза морају да се створе одређени предуслови.
Са једне стране то је употреба одређене терапије. Најчешће је то честа или дуготрајна употреба антибиотика, која неселективно уништава и добре бактерије, чиме подстиче раст гљивица, нарочито кандиде. Осим антибиотика и употреба неких других лекова као што су лекови који смањују лучење или неутралишу желудачну киселину, а користе се за лечење диспептичких тегоба (гастритиса, чира, гастроезофагеалног рефлукса), нарушавају баланс цревне микробиоте и омогућавају прекомеран раст кандиде. На сличан начин и употреба неких других лекова, као што су кортикостероиди (чак и када се узимају у виду пумпица или инхалација) и друга хормонска терапија (контрацептивне пилуле), затим у случају примене имуносупресивне терапије (коришћење цитостатика, терапија зрачењем), може довести до кандидијазе.
Одређена стања и болести умногоме доприносе настанку кандидијазе, посебно када се наруши природна одбрана на слузокожи, што омогућава продор кандиде у крвоток. То су пре свега стања смањеног имунолошког одговора, као што је код хроничног стреса, малигних болести, СИДА, потхрањености, тешких операција и трансплантација, дуготрајних хоспитализација, шећерне болести, трудноће и код превремено рођене деце.
Одређене животне навике погодују развоју кандидијазе. То су пре свега постојање страног тела у усној дупљи (протезе, цуцле варалице и на бочицама за бебе, вештачке брадавице), као и навика грицкања ноктију, врха оловке и слично, али и вишекратно коришћење пластичних посуда које су намењене за једнократну употребу (сламчице, чаше, флашице, есцајг). Кандида воли влажну и топлу околину, те површине које се не могу довољно добро или довољно често опрати, најчешће бивају места њеног прекомерног раста.
Исхрана веома утиче на развој цревне дисбиозе. Познато је да уколико у исхрани доминирају киселе намирнице и пића богата угљеним хидратима (слаткиши, теста, сокови, алкохол), то ће погодовати прекомерном расту кандиде.
Постојање затвора (нередовне и / или тврде столице) погодује развоју цревне кандидијазе, јер се задржавањем столице формира погодан миље за развој ове гљивице.
Како се третира ова дисбиоза?
Најбоље је третирати узрок дисбиозе. Због тога се обавезно препоручује уз употребу антибиотика истовремено коришћење пробиотика, пре свега оних који садрже Saccharomyces boulardii. Ова ће гљивица, за разлику од пробиотских бактерија преживети деловање антибиотика. Saccharomyces boulardii треба узимати и након антибиотске терапије, бар колико је трајала антибиотска терапија, односно терапија пробиотицима треба да буде двоструко дужа.
Промена лоших животних навика (престанак грицкања ноктију, одвикавање од цуцле и слично) драстично смањује могућност поновне појаве цревне кандидијазе.
Препоручује се здрава исхрана са ограниченим уносом угљених хидрата и фабрикованих намирница и пића.
Нормализација броја и конзистенције столица је наравно предуслов за трајно решавање дисбиозе. За то је некад довољан само тоалетни тренинг (наћи времена у току дана за дефекацију, најбоље након оброка). Ретко су код затвора потребни посебни режими исхране са већим уносом влакана и течности. Појава затвора, односно нередовне и /или тврде столице, увек води цревној дисбиози, тако да је употреба пробиотика у овим случајевима обавезна, без обзира на друге начине решавања овог проблема.
Да ли се цревна кандидијаза може спречити?
Очувањем равнотеже у цревима, а посебно водећи рачуна о балансу пробиотских гљивица са једне и пробиотских бактерија са друге стране, могуће је допринети смањењу настанка цревне кандидијазе. Најједноставнији начин за то је примена одговарајућих пробиотика. Уколико је потребно надокнадити пробиотске гљивице и бактерије на тржишту постоје препарати где се у једном фармацетско-дозираном облику (капсули/кесици) налази комбинација пробиотске гљивице Saccharomyces boulardii и пробиотских бактерија из рода Лактобацила која делује синергистички у одржавању и успостављању нормалне функције цревне флоре. Ово су иначе пробиотски сојеви који су највише испитивани и најчешће коришћени и код деце и код одраслих. Међутим уколико се ради само о прекомерном расту кандиде, без смањеног броја пробиотских бактерија, није неопходно користити комбиноване пробиотке препарате. У овим случајевима се препоручује препарат који саџи само Saccharomyces boulardii.
Фото: Промо
Зашто Saccharomyces boulardii?
Ова пробиотска гљивица има вишеструко дејство код кандидијазе. Са једне стране има механизме којима помаже код ове опортунистичке гљивице, а са друге стране повећава имуни одговор домаћина.
Saccharomyces boulardii помаже при смањује пријањања (адхезије) и везивања кандиде на слузокожи црева, те тако спречава формирање биофилма. Candida albicans има посебну способност да се међусобно повезује дугим танким нитима (филаментима), формирајући мрежу и тиме додатно повећава своју штетност. Али Saccharomyces boulardii доприноси смањењу овог везивања, чиме смањује способност вируленције ове врсте кандиде. Најчешћа патогена врста кандиде, Candida albicans, има могућност изазивања инвазивних облика кандидијазе, због могућности пролаза живих микроорганизама из гастроинтестиналног тракта до лимфних жлезда, слезине, јетре, бубрега и крв. Saccharomyces boulardii може помоћи у спречавању пролазка Candida albicans из гастроинтестиналног тракта. Осим тога производи одређене биоактивне молекуле који делују неповољно на кандиду.
Познато је да пробиотици имају позитиван ефекат на имунитет домаћина. Saccharomyces boulardii повећава стварање главног антитела слузокожа (имуноглобулина А) у свим деловима гастроинтестиналног тракта. Осим тога јача цревну баријеру. Уколико ипак настане цревна кандидијаза смањује упалне супсанце у слузокожи дебелог црева, а тиме и упални одговор организма.
Препоручена примена је најмање месец дана или још 2 недеље након повлачења тегоба, у количини од најмање 250 мг дневно.
Чувајући цревну микрофлору, чувамо свој имунитет, јер се највећи број имуних ћелија налази у гастроинтестиналном тракту. А здрав имунитет не дозвољава да у стањима прекомерног раста кандиде у цревима, дисбиоза изазове болест. Код дисбиозе се препоручује употреба квалитетних пробиотика, пре свега оних који садрже пробиотску гљивицу Saccharomyces boulardii, у трајању од најмање месец дана. Јер Saccharomyces boulardii је директни конкурент кандиде и има директно негативно дејство на њено ширење, а и побољшава имуни одговор домаћина.
