Постоји више разлога зашто храну не би требало јести брзо
Људи који (пре)брзо једу, узимају велике залогаје и брзо гутају па пљувачка и ензими не стигну да ‘подмажу’ храну и разломе је на мање делове пре него што доспе у желудац. Када брзо једемо такође гутамо много ваздуха, што може изазвати гасове и надутост.
Међутим, пре свега, последица брзог једења може бити велики осећај непријатности, проблеми с варењем и појава рефлукса, симптома приликом којег долази до својеврсног враћања хране и желучаних сокова из желуца натраг у једњак.
Пробава почиње већ у устима и када једемо пребрзим темпом храна не стигне да се разломи на ситније делове и правилно свари па учестало брзо једење може узроковати рефлукс. Храну је пре гутања потребно добро прожвакати, а колико пута ћемо један залогај прожвакати зависи од тога коју храну једемо и од величине залогаја. Дакле, то може бити 3, 5, 7, 10 пута.
Још један проблем пребрзог једења који може узроковати гојење је тај што поједемо више него што нам заправо треба да бисмо били сити. Када храна уђе у уста, тело сигнализира пробавном тракту да је храна на путу, а када поједемо довољно, желудац сигнализира мозгу да је време да престанемо да једемо.
Међутим, ако једете пребрзо, пропустићете те сигнале, али ако успорите, мозак ће имати довољно времена да прими сигнале и да престанете да једете када схватите да сте сити. Истраживања су такође открила да људи који једу спорије уносе мање калорија и дуже се осећају ситима.