Нискокалоријски заслађивачи су сами по себи безопасни по здравље као и када се комбиновано користе.
Нити реагују једни са другим, нити утичу на метаболизам, они само преносе сладак укус, а да притом не уносимо калорије.
Зашто се користе мешавине заслађивача?
Док се сви нискокалоријски заслађивачи користе у производњи хране и пића да појачају интензитет слатког укуса без, или практично без, калорија имају много већи степен слаткоће у поређењу са обичним шећером. Сваки од њих има јединствену структуру и метаболичку судбину, техничке карактеристике и профил укуса.
Фото: Промо
Није сваки заслађивач пођеднако погодан за коришћење у различитим индустријама. Њихов укус се такође може променити ако се заслађивачи користе у различитим областима - на пример, приликом припреме газираних пића или у млечним производима. Мешањем различитих заслађивача, квалитет слаткоће и начин на који се заслађивач осећа у устима често је „заокруженији“ и сличнији обичном шећеру, што значи да је укус побољшан. Још једна од предности је то што уместо већих количина заслађивача, мешавине садрже приметно мању количину различитих нискокалоријских заслађивача.
Истраживања су показала да нискокалоријски заслађивачи не утичу на апетит, вредност шећера и инсулина у крви, не повећавају вредност триглицерида у крви и све особе са болестима преобилне исхране (и дијабетесом) могу да их користе. Америчко удружење за дијабетес (Америцан Диабетес Ассоциатион; АДА) наводи да нискокалоријски заслађивачи могу да помогну у бољој контроли дијабетеса, а водеће интернационалне организације које се баве малигним болестима указују да нискокалоријски заслађивачи нису ризик за појаву малигних болести, нити других системских обољења.
