Niskokalorijski zaslađivači su sami po sebi bezopasni po zdravlje kao i kada se kombinovano koriste.
Niti reaguju jedni sa drugim, niti utiču na metabolizam, oni samo prenose sladak ukus, a da pritom ne unosimo kalorije.
Zašto se koriste mešavine zaslađivača?
Dok se svi niskokalorijski zaslađivači koriste u proizvodnji hrane i pića da pojačaju intenzitet slatkog ukusa bez, ili praktično bez, kalorija imaju mnogo veći stepen slatkoće u poređenju sa običnim šećerom. Svaki od njih ima jedinstvenu strukturu i metaboličku sudbinu, tehničke karakteristike i profil ukusa.
Foto: Promo
Nije svaki zaslađivač pođednako pogodan za korišćenje u različitim industrijama. NJihov ukus se takođe može promeniti ako se zaslađivači koriste u različitim oblastima - na primer, prilikom pripreme gaziranih pića ili u mlečnim proizvodima. Mešanjem različitih zaslađivača, kvalitet slatkoće i način na koji se zaslađivač oseća u ustima često je „zaokruženiji“ i sličniji običnom šećeru, što znači da je ukus poboljšan. Još jedna od prednosti je to što umesto većih količina zaslađivača, mešavine sadrže primetno manju količinu različitih niskokalorijskih zaslađivača.
Istraživanja su pokazala da niskokalorijski zaslađivači ne utiču na apetit, vrednost šećera i insulina u krvi, ne povećavaju vrednost triglicerida u krvi i sve osobe sa bolestima preobilne ishrane (i dijabetesom) mogu da ih koriste. Američko udruženje za dijabetes (American Diabetes Association; ADA) navodi da niskokalorijski zaslađivači mogu da pomognu u boljoj kontroli dijabetesa, a vodeće internacionalne organizacije koje se bave malignim bolestima ukazuju da niskokalorijski zaslađivači nisu rizik za pojavu malignih bolesti, niti drugih sistemskih oboljenja.
