Код две трећине младих ЛЕУКЕМИЈА се зауставља

Од акутне мијелоидне леукемије, једне од најмалигнијих болести, у Србији годишње оболи око 150 особа, али се ова ретка болест јавља у свим узрастима, а учесталост расте са старошћу.

Прочитајте још: Како се ослободити зависности од ШЕЋЕРА?

Симптоми болести могу да буду неспецифични и да она дуго остане непрепозната, јер се висока температура, обилно знојење и лоше опште стање, или занемаре или припишу неким другим узроцима.

Такође, леукемијске ћелије инвазијом коштане сржи потискују нормалне елементе коштане сржи, што доводи до анемије, инфекција и крварења. Код неких пацијената јавља се увећање лимфних чворова, јетре и слезине. Најупечатљивији симптом је ипак појава знакова крварења по кожи у виду ситних црвених тачкица, модрица, али и крварења из десни, продужена менструална крварења код жена.

Прочитајте још: Доктор АДАМОВИЋ каже: Зими су заноктице НАЈОПАСНИЈЕ и лече се на посебан начин

Како би подигли свест о овој изузетно тешкој болести, поготову у време ковид епидемије, Актив за акутне леукемије Српског лекарског друштва организовао је едукативну онлајн конференцију о акутној мијелоидној леукемији "Ко падање кише".

Терапија Фото: Депозит

- Акутне леукемије или рак крви представљају малигне болести ћелија крви и коштане сржи, а разликују се два основна типа: акутна мијелоидна и акутна лимфобластна леукемија. Одликује их неконтролисано умножавање незрелих ћелија лимфоидне или мијелоидне лозе, повећање броја белих крвних зрнаца у крви и у органима и веома брзо напредовање.

- Тачан узрок настанка леукемија је засад непознат. Неки фактори као што су јонизујуће зрачење, органски растварачи, пестициди, неки вируси и претходна примена цитостатика у лечењу других малигнитета могу да оштете наш наследни материјал, односно ДНК и покрену настанак леукемије - објаснила је проф. др Ана Видовић, начелница одељења Акутне леукемије 2 на Клиници за хематологију Клиничког центра Србије.

Прочитај још: Да ли корона изазива ШЛОГ? Одговара докторка Апостоловић

Докторка указује да је у дијагностици и лечењу акутне мијелодне леукемије неопходан тимски рад лекара. Стручњаци се у дијагностици ове болести руководе међународним препорукама које подразумевају и идентификовање генских мутација. Молекуларно-генетске карактеристике су најважнији прогностички фактор на основу којег се акутне леукемије сврставају у групу добре, средње или лоше прогнозе. Од тога зависи и лечење пацијената. Смернице за дијагностику и лечење акутне мијелоидне леукемије препоручују генетско тестирање ради идентификовања мутација гена.

Основа лечења је хемиотерапија, односно комбинација цитостатика у трајању од најмање шест месеци, која се није мењала четрдесетак година, тачније од 1973. године. Циљ почетног лечења је нормализација крвне слике и коштане сржи, што се назива ремисија.

Прочитајте још: Доктор Владимир прецизно израчунао када ће КОРОНА постати обичан грип!

- Ремисија се постиже код око 75 одсто млађих пацијената и око 40 до 50 одсто старијих од 50 година. Код пацијената у ремисији, лечење се наставља "учвршћујућом" хемиотерапијом да би се смањио ризик од повратка болести - каже проф. др Видовић.

Докторка, међутим, упозорава да је код болесника са високоризичном леукемијом једини начин заустављања болести трансплантација матичне ћелије хематопоезе од подударног сродног или несродног даваоца (алогена трансплантација).

Прочитајте још: Како да се ниво ХОЛЕСТЕРОЛА регулише на природан начин?

- Ипак, будућност лечења акутне мијелоидне леукемије и свих малигнитета је у циљаној, таргет терапији. То су специјални медикаменти који утичу на одређене токове у ћелијском циклусу, односно циљано делују искључиво на малигне ћелије. Код трећине пацијената, код којих је установљен маркер лоше прогнозе, у лечење се, поред хемиотерапије, мора укључити и циљана терапија. Без тога, пацијент има малу шансу за дуготрајно преживљавање, чак и са трансплантацијом коштне сржи - каже проф. др Видовић.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ