Хроничан стрес може бити окидач за многе болести
Број психичких поремећаја изазваних стресом у порасту је у целом свету, а ни ми нисмо изузетак. Ниво стреса код 40 одсто грађана Србије нагло се увећао од појаве пандемије коронавируса, али због убрзаног темпа живота и свакодневних проблема свака трећа особа и данас се жали да лоше спава, много њих тврди да изгара на послу, да их муче страхови, лоше мисли...
Листа се ту не завршава, а уз проблеме с менталним здрављем, гомилају се и негативни утицаји на наше физичко здравље. Ту су, између осталог, пад имунитета, хормонски дисбаланс, кардиоваскуларна обољења и обољења органа за варење, која могу да изазову срчани или мождани удар, дијареју или затвор, мршављење или гојазност, и да изазову нове невоље.
Лекари упозоравају да је стрес најчешћи узрок ових стања или болести.
1. Неправилан рад срца
Убрзање пулса је уобичајена реакција на стрес. Лекар може да га провери путем електрокардиограма, а ако имате кућни апарат за контролу притиска који има и опцију мерења пулса, лако можете да утврдите да ли је резултат тренутног стресног догађаја или је, ако сте дуже време или константно напети, убрзање пулса прешло у хронично стање.
Неуравнотежени пулс је увод у неправилан срчани ритам. У зависности од ситуације и дужине трајања стреса, срце може и да успори, да неправилно ради. Ово стање захтева надзор кардиолога, а вероватно и адекватну терапију.
2. Хормонски поремећај
Срце страда јер стрес удара на надбубрежне жлезде, у којима се стварају хормони адреналин, алдостерон и кортизол. Скок адреналина директна је реакција на притисак, убрзава пулс, промене нивоа алдостерона ремете регулисање нивоа натријума у крви, а узбуркани кортизол нам се свети преко масти и беланчевина које садржи наш организам.
Ако је овај последњи хронично висок, долази до главобоља, високог крвног притиска, проблема с расположењем, раздражљивости, умора, тешкоћа у концентрацији, настанка бубуљица, опадања косе, слабости мишића и великих промена кад је телесна тежина у питању.
Лабораторијским тестовима, путем урина или узорака крви, могу се утврдити нивои кортизола.
3. Проблем са стомаком
Стрес утиче и на желудац - иако не једете киселе намирнице, мучи вас горушица, пијете 2 л течности дневно и бирате здраву, лагану храну, а бол ипак осећате јер вам се у жучи слажу каменчићи. Утврђено је да исхрана богата масноћама није једини разлог да лекар дијагностикује масну јетру.
Појаву диктира и стрес, који успорава њен рад и у њој прави складиште материја које сте појели, а требало би да их одмах елиминише јер могу да јој штете.
С друге стране, ако сте дуже под тензијом, материје корисне за организам биће уништене. Све ће то, наравно, утицати и на рад црева, јер ће се улењити (синдром иритабилног црева).
4. Главобоља и несаница
Проблеми с метаболизмом чине да организам остане без важних хранљивих материја. Додатну муку многима ствара и то што, док нас мучи стрес, немамо довољно воље и времена за припремање оброка и квалитетну исхрану. Не једемо редовно или гутамо све што нам се нађе на путу, најчешће пекарске производе и брзу храну.
Без обзира на то да ли сте смршали или се угојили, веома лако може настати авитаминоза, забрињавајући или потпуни недостатак витамина у организму.
Стрес утиче на повећану апсорпцију витамина Б, што такође угрожава срчани ритам. Незгодан је и мањак витамина Ц и Д или магнезијума, а осим на срце, недостатак овог минерала изазива и слабљење мишића, главобољу, несаницу...
Стрес се сматра и једним од главних окидача за Паркинсонову болест и Алцхајмера.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
