Oglas
Oglas
· · Коментари: 0
СТРАХ

Да ли сте ФОМО сапијенс? Болест је опасна, не бира године и тешко се лечи

Све више људи болује од феномена ФОМО, а препознаје се лако и тлечи тешко.

1629371753_shutterstock_1818677675.jpg
Фото: Шатер
Oglas

Пре осам година, појам ФОМО увршћен је у Оксфордски речник и постао је део поп културе. Први пут га је 2004. године поменуо Патрик Џ. Мекгинис. Реч је о акрониму за страх од пропуштања (феар оф миссинг оут).

Прочитајте још: Александар Адамовић: Црвенило није опасно, али напукла кожа мора да се лечи

Немали број нас је овај појам осетио на својој кожи. То је када хоћете да искочите из коже јер нисте на другом, жељеном месту.

Марија Кузмановић Фото: Приватна архива

Проблем је што то "жељено место" не мора заиста бити жељено с наше стране, али нам се тај осећај рађа када видимо нечију објаву на друштвеним мрежама. Или када чујемо да је неко доживео нешто много боље него ми. Осећамо нервозу, анксиозност, а немир нас "гони" да изађемо и придружимо се или направимо нешто још боље.

Како препознати да имамо ФОМО?

- Страх од пропуштања, или ФОМО, представља феномен који се тиче наших осећања и мисли. Наиме, када доживљавамо ФОМО, прво опазимо да се неко бави активношћу коју сматрамо забавном.

Сви се забављају више и боље од мене!

Затим доносимо закључак да се други људи боље забављају од нас, да се забављају без нас, да имају испуњеније животе, доживљавају вреднија искуства. Такве мисли подстичу код нас осећања зависти и потиштености и пропуштање поменутих ствари често доживљавамо као лични неуспех.

Трудимо се да постигнемо много више, стигнемо на што више догађаја и искусимо што више ствари које видимо да раде други људи. То често иде науштрб стварног задовољства и рађења онога што нам се у том тренутку заиста ради - објашњава Марија Кузмановић, психолог и психотерапеут под супервизијом..

Прочитајте још: Руски лекар ЛАЗАРОВ: Госпина трава помаже код ОНКОЛОШКИХ ОБОЉЕЊА

Како изгледа ФОМО сапиенс?

- ФОМО сапиенсу је тешко да каже не, нарочито када добије позив да учествује у појединим активностима. Сматра да не сме да пропусти понуђено искуство и да ће прихватање учинити да он остане прихваћен.

Ко је крив?
Велика изложеност друштвеним мрежама може довести до тога да нам се чини да је туђи живот далеко узбудљивији и испуњенији. Фотографије на којима се људи смеју и друже могу да доведу до тога да преиспитујемо шта смо ми постигли и како нам пролазе дани, и да оценимо да наш живот није вредан и узбудљив као туђи. Парадоксално, почињемо да проводимо више времена на друштвеним мрежама. Ово је упрошћена слика ФОМО сапиенса.

Уколико је искључен из активности и, рецимо, на друштвеним мрежама види фотографије својих познаника са догађаја којем није присуствовао, може се осетити одбаченим и непожељним - објашњава Кузмановићева.

Прочитајте још: Да ли суплементе треба давати деци? Да, али само један витамин

Стална потребу да будемо негде другде

- Говори да смо заборавили да се загледамо у оно што нам се управо дешава. Да се позабавимо оним што нас мучи и почнемо да решавамо оно што можемо, а прихватимо оно што је непромењиво. Да видимо како тренутак може бити леп и када није посебан и величанствен - саветује Кузмановићева.

Инстант задовољство

Прочитајте још: Како препознати МАТЕРИЈАЛ за брак? Једно питање решава све

Многи људи праћењем друштвених мрежа, запостављају обавезе. То је својеврсни бег од непријатности обавеза које нас чекају. Лако се "изгубимо" у мору информација на друштвеним мрежама. Ствара се нека врста зависности од тог задовољења, јер људи, природно, теже пријатности а избегавају непријатност.

Фото: Депозит

Како се "лечи" ФОМО?

- У одређеној мери ФОМО може бити користан. Човек који је сковао појам ФОМО, Патрик Џеј Мекгинис, у овај феномен пореди са испијањем вина. Мало вина не може да нашкоди, али уколико претерамо, то може имати озбиљне последице. ФОМО нас може подстаћи да оставимо телефон и окренемо се својој листи жеља са стварима које смо желели да постигнемо или испробамо.

Прочитајте још: Да ли више ВАРАЈУ искусни МУШКАРЦИ или они које "спопада" нека жена?

Међутим, када је анксиозност врло висока и веома утиче на наше функционисање, потребно је разумети да је мисао да нешто важно пропуштамо само субјективни феномен који ствара наш мозак, а не чињеница - закључује Кузмановићева.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ 

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas