Биолошка терапија чисти кожу и зауставља ПСОРИЈАЗУ

• И тежи облици болести, проширене на више од 10 одсто површине коже, могу успешно да се лече
• Нови медикаменти, али само два, последње две године доступни су и пацијентима у Србији

Пише: Професор др Милош Николић,
директор Клинике за дерматовенерологију УКЦС

Псоријаза је хронично запаљенско обољење коже које има и одређене особине системске болести. Псоријаза има непредвидив ток и многе значајне коморбидитете. Пацијенти који болују од псоријазе (нарочито од тежих форми болести) имају много већу шансу да оболе од дијабетеса, инфаркта срца, метаболичког синдрома, артритиса, као и запаљенских болести црева. Пацијенти оболели од псоријазе су у просеку гојазнији него особе у општој популацији.

У свету од псоријазе болује један до три одсто популације; рачуна са да је у Србији преваленција око два одсто, тако да у апсолутним бројевима имамо око 140.000 пацијената са псоријазом. Већина пацијената, око 70 одсто, има блажи облик болести. Болест у овим случајевима захвата мање од 10 одсто површине коже и ови пацијенти се некад и не јављају лекару.

Симптоми и знаци који прате псоријазу су црвенило, свраб, "љуспање", некада и бол. Око 30-40 одсто оболелих има промене на ноктима, а ови пацијенти често могу имати и захваћене зглобове - тзв. псоријазни артритис (праћен болом, отоком, укоченошћу зглобова, болом у пределу припоја тетива). За псоријазу постоји генетска предиспозиција, тако да ако су један или оба родитеља оболели, дете има већу вероватноћу да и само оболи од псоријазе. Псоријаза се може јавити у било ком животном добу, али се најчешће дијагностикује између 20. и 30. године или између 40. и 50.

Механизам настанка болести није једноставан. Основа за настанак псоријазе је системско запаљење, посредовано активношћу запаљенских цитокина и њиховим заједничким ефектима. Окидачи за настанак псоријазе могу бити стрес, стрептококна и друге инфекције, а некада и сунце. Системско запаљење се манифестује на кожи али и на многим унутрашњим органима. О системској природи псоријазе сведоче значајно повећани нивои више проинфламаторних цитокина у крви, укључујући интерлеукин-23, ТНФ-алфа, интерферон - гама, интерлеукин-12, интерлеукин-17А.

Са становишта пацијената, псоријаза је неизлечиво обољење. Терет болести са којом се носе оболели су промене на кожи, могуће промене на ноктима и зглобовима, коморбидитети, али и емоционална патња. Ови пацијенти су стигматизовани, захваћеност посебних регија као што су нокатне плоче, капилицијум, дланови, генитални регион, доводи пацијенте у самоизолацију и анксиозност.

Многи пацијенти постају депресивни и сами себе изолују, јер се међу лаицима понекад верује да је псоријаза заразна. Поред пацијената, проблемима које носи ова болест су притиснути и њихова породица и околина. Због сталног перутања коже, ови пацијенти захтевају додатне хигијенске мере, њима је непријатно да се појављују у друштву, на јавним местима. Нажалост, пацијенти чезну да несметано оду на базен или плажу.

Стигматизација ових пацијента је велика. Некада ни лекари, а камоли околина, нису свесни колики је проблем само обољење за пацијенте. Ови пацијенти би желели да се понашају као и сви остали, да оду на плажу, да се рукују са другим људима, имају блиске контакте. Некада је то све онемогућено, нарочито млађи људи имају велики проблем. Овим пацијентима треба помоћи адекватним лечењем. Данас је успешно лечење псоријазе могуће и савременим лековима болест се може држати под контролом.

У последњих 20 година се много тога променило набоље на пољу лечења псоријазе. Данас, тежи облици псоријазе, проширене на више од 10 одсто површине коже, могу се врло успешно лечити. Једини вид лечења који може помоћи овим пацијентима је системска терапија; само локална терапија је неефикасна. Савремена биолошка терапија доводи до потпуног чишћења коже и ремисије болести код великог процента тешких пацијената. Ова терапија је комфорна и има висок степен успешности лечења, како на кожи тако и на другим органима, попут зглобова. Лечење псоријазе је последњих година изузетно напредовало, јер за болеснике са умереним или тежим обликом псоријазе, које није могуће лечити класичним/конвенционалним лековима, постоји могућност лечења биолошким лековима. Биолошки лекови се већ више од 15 година успешно користе за лечење болесника с бројним имунски-посредованим болестима.

ПРИДРУЖЕНЕ БОЛЕСТИ ОТЕЖАВАЈУ ЛЕЧЕЊЕ
Поред изузетне ефикасности, најновији биолошки лекови су и веома безбедни - одликују се веома ретким и благим нежељеним дејствима. Иако је увођење биолошких лекова веома побољшало исходе лечења и квалитет живота болесника са хроничном плак псоријазом, ми у клиничкој пракси све чешће имамо потребу за новим терапијским опцијама, нарочито код гојазних пацијената (БМИ већи од 30), код пацијената претходно лечених биолошким лековима, код пацијената који имају придружен псоријазни артритис или инфламаторне болести црева, високу почетну активност болести, псоријазу дланова и/или табана, псоријазу лица, честе инфекције, туберкулозу, као и дугогодишњу болест. Ови пацијенти из наше клиничке праксе су најтежи за лечење, али нове терапијске опције код ових комплексних пацијената могу повећати успех примењене терапије.

Увођење биолошких лекова је значило праву револуцију у лечењу псоријазе. Биолошки лекови су последње две године доступни и код нас, али уз чињеницу да је развој лечења псоријазе у последњих неколико година додатно напредовао, откривени су и нови, изузетно ефикасни лекови, који омогућавају постизање потпуно чисте коже и мање бриге за болеснике. Ефикасно лечење тако омогућава и значајно бољи квалитет живота болесника. У Србији су, засада доступна два биолошка лека, а сходно комплексности и различитости наших пацијената, неопходне су нам и додатне терапијске опције. На тај начин би сваки пацијент појединачно могао да добије најбољу терапију, у складу са својим профилом болести, чиме би ниво ефикасности био значајно већи.