Влада Дивљан остао је упамћен као један од највољенијих музичара старе Југе, а веома је интересантно како је упознао жену која ће инспирисати његове најлепше песме.

Прошло је тачно 10 година од како нас је напустио легендарни Влада Дивљан, музичар ког су многи називали "највећим џентлментом рокенрола".
Његов утицај наставио је да живи и након његове смрти, а интересантно је да је управо његова песма "Само једну љубав имам", последњих недеља у врху трендинга на ТикТоку.
Подсетимо, Дивљан који је иначе био геолог по струци, био је један од најутицајнијих извођача југословенске сцене. Као оснивач "Идола", унео је револуцију у домаћи поп-рок, а и након распада бенда наставио је успешну соло каријеру, остављајући иза себе безвременске хитове.
У исти мах, јавност је била очарана и љубавном причом омиљеног београдског шмекера, која је била налик филму.
Љубави које су га обележиле
Деведесетих се због љубави преселио у Аустралију, где је шест година био у браку са извесном Рут. Након развода је дуго патио, а потом се вратио у Београд не слутећи да ће упознати жену свог живота – Дину Ђуровић.
Филолошкиња из угледне породице, Дина је била ћерка глумца и познатог наратора емисије "Опстанак". Њихова љубавна прича почела је судбоносним сусретом, након чега јој је Влада у сну "дошао" као њен будући партнер (баш како и каже у песми "Само једну љубав имам").
"Упознали смо се крајем 1997. код заједничке пријатељице Дуце Марковић, непосредно након мог повратка из Аустралије, где сам живео шест година. Била ми је симпатична и привукла ме је, али пошто сам само неколико месеци пре тога окончао свој први брак нисам јачао те емоције. У Београд сам дошао са убеђењем како ћу се задржати свега шест месеци и желео сам да поново проживљавам момачки живот. Али брзо сам схватио да ми такав темпо више не прија, а био сам свестан да сам се заљубио у Дину и кратко ми је требало да схватим да је то оно право. Љубав вреба, никад не знате када ће се десити и често се дешава када човек мисли да је неспособан или неспреман да воли“, причао је Влада Дивљан.
Убрзо су се венчали и добили сина Стевана, а пред НАТО бомбардовање преселили су се у Беч, где је рођен и њихов други син, Павле.
Дина је у документарном филму "Небеска улица" открила да су успели да изграде живот у Бечу захваљујући својој великој љубави. И данас живи тамо са синовима, истичући да би, када би могла да бира, опет изабрала живот са Владом.
Нажалост, њихову идилу прекинула је тешка болест коју је Дивљан, како је рекао једном приликом, открио случајно.
- Ишао сам на преглед поводом сасвим друге ствари, кад су посумњали да имам канцер. Нисам паничио кад су ми рекли од чега болујем. Напиши молим те канцер, рак ми је баш ружно. Довољно ми је било да помислим на Дину и децу и да добијем невероватну снагу. Решио сам да се борим јер имам за кога. Имао сам седам дана да се навикнем да нешто није у реду с мојим организмам, да ме нешто изједа. Имао сам осећај како да ми је неко рекао “добро дошао у прави свет. Све ово до сада је било зезање”. Одмах сам почео да се шалим на свој рачун. Рекао сам Дини како желим да снимим посмртан говор себи. Кисело се осмехнула. Мени је то и даље забавно. То, колико ја знам, нико није урадио. Ваљда је то онај наш београдски дух. Изненадио сам себе тако цоол приступом. Канцер сам добио на слепом цреву. Је*оте, не знам никога с том дијагнозом. Лекари су прво милили да је у питању дванестопалачно. Кад су ми дефинитивно саопштили дијагнозу, почео сам да се смејем. Од њега немам користи, али имам штету. Тако сам видео ствари. Оперисали су ме и све је било ок до јесенас - рекао је тада Дивљан.
Једино када је био на бини, није се осећао болесно, те и док се борио са страшном дијагнозом, наступао је на "Еxиту".
- То ме и Дина питала. Путовања сам тешко подносио, али кад станем на бину, више нисам болестан. Инфекције се дуго лече, а мени је организам већ био исцрпљен борбом с канцером. Променио сам начин исхране и планирам да мало успорим. Нећу свирати сигурно шест месеци. Тек на јесен планирам да свирам у Београду, да се одужим публици коју сам испалио у новембру.
Последњи интервју
Иако је био свестан озбиљности своје болести, Влада није губио оптимизам. Пристао је да свом пријатељу Борису Јакићу да интервју како би зауставио спекулације о свом здрављу. Међутим, два дана касније замолио га је да га не објављује, плашећи се да његова породица не схвати погрешно. Планирали су да разговор доврше приликом његовог повратка у Београд, али до тога никада није дошло.
Након његове смрти, Јакић је објавио тај неиспричани интервју у знак сећања на Дивљана – музичара, сањара и човека који је оставио неизбрисив траг.
(Мондо)