Код већине пацијената је преглед стетоскопом довољан да се утврди упала плућа, али не увек.
Да би лекар поставио дијганозу упале плућа, најбитније су му тегобе које осећа пацијент. Јер, како објашњава проф. др Предраг Минић, дечји пулмолог, дешава се да се упала плућа не чује стетоскопом и не види рендгеном иако постоји:
- То је ретко, али врло могуће. Зато лекар узима анамнезу пацијенту и утврђује да ли је малаксао, кашље, има ли температуру, слаб апетит.
Прочитајте још: Доктор Тиодоровић упозорава: Брзо тест на корону из АПОТЕКЕ је брз, али...
Код највећег броја пацијената преглед стетоскопом је довољан да би лекар потврдио да је реч о упали плућа.
- На рендген се оболели шаље кад постоји висока сумња на ову болест и лекар жели да види колике су промене, односно колико су плућа захваћена - каже професор Минић. - Међутим, догађа се да у почетној фази упале рендген не покаже промене, што може да доведе у заблуду. Зато ми лекари кажемо да је упала плућа клиничка дијагноза и да она зависи од општег стања пацијента, а тек затим и од прегледа стетоскопом и по потреби рендгеном.
Најважније је како се пацијент осећа!
Наш саговорник каже да и рендген може да подбаци и кад се пацијент опоравио:
- Као што на почетку упале плућа рендген не детектује промене, тако и не мора да покаже да су плућа зацелила иако се пацијент осећа добро. Дакле, важно је како се пацијент осећа, а снимак плућа треба урадити након четири до шест месеци касније када се све промене повуку, чиме се потврђује опоравак.
Прочитајте још: ТРИ САВЕТА нутриционисте за јачање имунитета током пандемије КОРОНА ВИРУСА
За најпоузданије постављање дијагнозе упале плућа скенер је незаменљив.
- Компјутеризована томографија (ЦТ) или скенер плућа је убедљиво најпрецизнија дијагностика, поготово када је реч о интерстицијској упали плућа која је најчешћа у случају ковида - каже професор Минић.
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
