Појава и трајање ЦОВИД-19 пандемије имала је несагледив утицај како на само здравство, тако и на пружање здравствене заштите
Са доктором Стеваном Кечом, субспецијалистом кардиологије са Института за кардиоваскуларне болести Војводине, разговарали смо о последицама које нам је ЦОВИД 19 оставио.
Појава и трајање ЦОВИД-19 пандемије имала је несагледив утицај како на само здравство, тако и на пружање здравствене заштите. Поред опште изложености утицају вируса, посебно осетљиви су били кардиоваскуларни болесници, којима је ова инфекција значајно нарушила и онако крхко здравствено стање.
Поред артеријских и венских тромбоза, плућне тромбоемболије, у знатном броју јављала су се и упална оштећења срчаног мишића, која откривамо и данас, као прележана са остављеним последицама, или још увек активна.
Код свих оболелих се, током активне фазе болести, али и дужи период током опоравка, водило рачуна о нежељеним ефектима инфекције. Разлог је тај што се показало да Цовид утиче на својства крви и дуготрајну системску запаљенску активност, који су повезани са повећаним дугорочним кардиоваскуларним ризиком. Посебан проблем представља група пацијената код којих је ЦОВИД 19 био окидач за настанак обољења, па се и данас, након прележане инфекције, активно лече од кардиоваскуларних обољења, као што су атеросклероза, срчана слабост и повишен крвни притисак-хипертензија.
На самом почетку борбе и отимања болесника од заразе, окосница лечења постају и производи које смо до тада сврставали у помоћна лековита средства. Посебно бих издвојио употребу фолата, витамина Д3, ацетилсалицилне киселине… Те препоруке су званично прихваћене и пацијенти још дуго, након опоравка поправљају свој квалитет живота управо тим препаратима.
Фолати представљају генерички назив којим се обухватају сви облици витамина Б9. Врло су важни, како у превенцији, тако још више у периоду опоравка. Недостатак изазива анемијски синдром, који укључује слабост, пад у концентрацији, осећај константног умора, раздражљивост, лупање срца… Природно их има у тамно зеленом поврћу, али како су потребе за њихову надокнаду изузуетно велике, потребно их је суплементирати. На смањење концентрације фолата утиче и повећана конзумација алкохола и поједине болести црева. Посебан проблем представља чињеница да скоро 2/3 (58%) особа у Србији има урођени недостатак ензима који активира фолну киселину, те код њих долази до повећања нивоа хомоцистеина. Само активан облик фолне киселине утиче на смањење хомоцистеина, који је фактор ризика за настанак срчаног и можданог удара.
Фото: Промо
О хомоцистеину се доста зна, дуго се помиње, али никад довољно. Ради се о аминокиселини која се ствара када се протеини разлажу. О њему и његовом лошем утицају на срце и крвне судове, говори се као о холестеролу новог доба. Он је показатељ недостатка витамина Б групе и фолата, јер када они недостају хомоцистеина има у вишку. Хомоцистеин се појавио у званичним препорукама за превенцију кардиваскуларних болести пре више од једне деценије. Повећање нивоа хомоцистеина у крви (3 µмол/Л) повећава ризик за настанак кардиоваскуларних обољења, инфаркта миокарда за 15% и можданог удара за 24%, само су неке од чињеница због којих треба да мислимо о њему. На његов ниво, поред већ реченог недостатка фолата и витамина Б, утичу и старост, нека придружена обољења, од којих многе и погоршава (нпр. бубрежну слабост), као и употреба неких лекова који се широко примењују (тиазидни диуретици, метотрексат, метформин...).
Ацетилсалицилна киселина (АСА) коју већина препознаје као аспирин, мада га има у више појавних облика, има велики удео у тржишту лекова, јер има много доказаних повољних ефеката на организам. Аспирин је кардиоваскуларним болесницима добро познат, и има значајну примену код њих. Међутим, добар део популације га користи без јасне индикације. Некима је довољно и само то сто им “прија“.
Ацетилсалицилна киселина повећава избацивање фолне киселине, што доводи до повећања нивоа хомоцистеина у организму. Она тада реагује са хомоцистеином и не може да оствари свој заштитни ефекат на крвне судове. Свако додатно повећање њене дозе, повећава ризик од нежељених дејстава, а то су на првом месту крварења у дигестивном тракту. Шта је решење? Надокнада активног облика фолне киселине, витамина Б6 и Б12 ће утицати на смањење нивоа хомоцистеина, чиме се омогућава ацетилсалицилној киселини да оставри свој пуни заштитини ефкат на крвне судове, због чега је и дата.
Др Стеван Кеча, субспецијалиста кардиолог ИКВБВ (Институт за кардиоваскуларне болести Војводине)
Фото: Промо
Поред свих лоших ствари које нам је донела пандемија, она исто тако носи и неке добре ствари. Подигла нам је свест о значају и потреби уноса довољне количине витамина Д. Нарочито током зимских месеци њега је потребно надокнађивати, јер делује на већину фактора ризика за настанак кардиоваскуларних обољења, на артеријски притисак, ниво глукозе у крви, на метаболизам костију, запаљенске процесе... Потребу за њим поткрепљује чињеница да око 70% људи има мањак витамина Д. Витамин Д < 15нг/мл – носи два пута већи ризик за кардиоваскуларне болести (срчани удар, срчани застој и шлог).
Због свега наведеног, изузетно значајном сматрам комбинацију фолата, витамина Д и витамина Б групе. Својим пацијентима саветујем препарат ЦАРДИВИТАМИН ФД3.
Cardiovitamin FD3 у свом саставу има 800 мцг активног облика фолне киселине, 1000 ИУ витамина Д3 и витамине Б1, Б6, Б12. Препоручујем га, јер ови активни састојци могу помоћи да се снизе повишене вредности хомоцистеина, који је фактор ризика за настанак срчаног и можданог удара. Исто тако, ови активни састојци могу утицати на спречавање оштећења зида крвних судова, чиме се успорова процес атеросклерозе….
Ово последње је нарочито важно, јер човек је стар колико су му стари крвни судови, и на то нема утицај ни година рођења, нити улепшана спољашност. У данашње време, време терора антиаге третмана, када се непрекидно огроман број људи подвргава интервенцијама којима само улепшава спољашност, трагајући узалудно за еликсиром младости. Свако доба је лепо, има своје предности, али се виталност и дуговечност постижу “изнутра”, бригом о крвним судовима и срцу.
