Mesec mart je širom sveta posvećen ženama. Specijalista psihijatrije prof. dr Nevena Čalovska Hercog objašnjava razloge zbog kojih žene, u odnosu na muškarce, češće razvijaju blage forme depresije.
Stečena rodna ravnopravnost, pored značajnih doprinosa opšoj dobrobiti žene, umnožila je i opteretila brojne uloge u kojima danas žena živi. Svakodnevno se kroz literaturu, kinematografiju i medije plasiraju poruke i mitovi o uspešnoj ženi, koja je dobra domaćica, savršena majka, verna i posvećena supruga, maštovita ljubavnica, lojalna ćerka, razumevajuća i podržavajuća sestra, pouzdana i uvek dostupna prijateljica, efikasna i ambiciozna zaposlena žena, ljubazna komšinica. Sa sigurnošću se zna da je porast blagih formi depresije direktno povezan sa umnožavanjem uloga koje danas svakodnevno opterećuju žene.
Dok ispunjava mnoga lična, porodična i društvena očekivanja, nivo stresa za ženu ponekad postaje preplavujući kada izaziva stanje napetosti, potištenosti i ljutnje, i lako uvodi u stanje koje se zove blaga depresija. Osobe ženskog pola skoro dva puta češće obolevaju od depresije, i to u svim starosnim grupama.
Pojavu da su žene češće depresivne, stručna literatura i iskustvo iz prakse vezuju i za hormonske promene. Smatra se da su ženski hormoni (estrogen i progesteron) čiji se nivoi menjaju tokom menstrualnog ciklusa odgovorni za nastanak depresivnog raspoloženja. Čak 75% žena pokazuje emocionalnu ranjivost u periodu pre dobijanja ciklusa. Već su i muškarci “naučili” da prepoznaju intezivne psihičke i fizičke manifestacije PMSa, kada je žena vidno napeta, razdražljiva i plačljiva.
Dodatno, aktuelna neizvesnost, trajnost pandemije i stalne promene preporučenih mera i pravila ponašanja ljuljaju osećanja sigurnosti i predvidivosti i testiraju našu mentalnu izdržljivost.
Doživljaj hroničnog zamora koji se ne povlači ni nakon spavanja, nemogućnost radovanja, obavljanje svakodnevnih zadataka uz osećaj ulaganja velikog psihofizičkog napora, posledično «šunjajuće» osećanje krivice, bezvoljnost, pad interesovanja za sadržaje i odnose, napetost, razdražljivost. Poremećen san, zaboravnost, teškoće u održavanju koncentracije i niz neobjašnjivih telesnih tegoba (teškoće u varenju, glavobolje, bolovi u kičmi i zglobovima, pad libida) mogu ukazivati i na razvoj blage depresije.
Za većinu ovih simtoma su odgovorni niski nivoi hormona u mozgu (serotonina, noradrenalina i dopamine) koji su zaduženi za regulaciju raspoloženja.
Važno je reagovati na vreme. Depresija, ukoliko se ignoriše, ima tendenciju da postane hronična, da se produbi i komplikuje, pa zahteva ozbiljno lečenje i hospitalizaciju.
Iako efikasni, lekovi antidepresivi ne moraju biti prva linija lečenja. Kod blagih depresija mogu pomoći i prirodni dijetetski suplementi.
Tensilen® je dijetetski suplement na bazi SAMe (S- adenozil – L- metionin) i kompleksa vitamina B.
SAMe iz Tensilen® kapsula je blagi prirodni antidepresiv, koji u kombinaciji sa vitaminom B na prirodan način podiže nivoe serotonina, noradrenalina i dopamina, hormona zaduženih za dobro raspoloženje. Tensilen® pruža podršku u savladavanju svakodnevnih izazova, i efikasno pomaže da se otkloni napetost, obnovi energija i vrati dobro raspoloženje.
Ono što se preporučuje svima, bez obzira da li su u pitanju muškarci ili žene, jeste da budu otvoreni i da sa bliskim osobama otvoreno razgovaraju o osećanjima. Potrebno je uskladiti prioritete, odmarati, ali i redovno vežbati, relaksirati se i uživati u malim i velikim stvarima i u svemu onom što nas čini zadovoljnim. Uvek blagotvoran efekat ima negovanje kontakata sa ljudima, muzika, slikanje, šetanje, pletenje, kuvanje, druženje sa kućnim ljubimcima, humanitarni rad, učenje novih veština i zanata, čitanje knjiga i otkrivanje raznih novih zadovoljstava.
