У време Југославије људи су завршавали на Голом отоку само због вица, а исповест затворенице оставља без текста
О Голом отоку, познатом затвору за политичке затворенике из периода СФРЈ се доста прича али и даље се не зна довољно. Многи су на овом „пустом острву“ завршили јер су испричали шалу, виц, отпевали песму или нашли се на погрешном месту у погрешно време.
Једна од најпознатијих песама испеваних о Јосипу Брозу „Друже Тито љубичице бијела“ коштала је младу новинарку Жени Лебл две и по године робије на Голом отоку, где је завршила када јој је било само 22.
У то време о Жени, Београђанки јеврејског порекла, није се пуно знало, али није ни смело много да се пише о периоду који је провела на Голом отоку. Један од текстова о њој 2013. године објавила је Политика, лист у којем је радила док је нису ухапсили због вица о Јосипу Брозу Титу који је једног јутра препричала у редакцији, пише Политика.
„Колега јој је једном испричао шалу како је Југославија победила на међународном такмичењу у цвећу јер је узгајала љубичицу од 100 килограма, алудирајући на песму „Друже Тито, љубичице бијела, тебе воли омладина цијела“. Пошто је препричала виц у редакцији, по Жени Лебл долазе два удбаша јер је, рекоше, говорила против Тита и није пријавила народног непријатеља од којег је чула спорни виц.
Одводе је у затвор УДБ Главњача, потом у логор Рамски рит, па у Забелу, Гргур на крјау на Голи Оток. У пет затвора, где је од априла 1949. до октобра 1951, од ње су тражили да промени мишљење и призна кривицу. Исписана је потом и из „Удружења новинара”.
Када је била пуштена на слободу, њен брат Саша, када ју је видео, рекао је да изгледа као повратници из Аушвица. У Београду нико није имао разумевања за повратницу са Голог отока. Има га само у уском кругу своје породице. Једини излаз био је исељење у Израел. Уз много компликација добила је пасош. У Хаифу је стигла преко Италије.
У пролеће 1986. срела се са Данилом Кишом у Јерусалиму. Током њиховог разговора појавила се Ева Нахир Панић, бивша заточеница Голог отока. Евино приповедање о Голом отоку Киш слуша потресен чињеницама и тек тада сазнаје да је и Жени била на том страшном месту. Писац до тад није знао да је не само на Св. Гргуру већ и на Голом био женски логор, и сматра да то мора бити документарно филмско сведочанство. Серијал „Голи живот“, у режији Александра Мандића, који је од 12. до 15. фебруара 1990, у четири епизоде, видела цела Југославија, обелоданио је ту чињеницу.
Киш, који је подстицао Жени да од синопсиса направи књигу, није доживео да види ни серијал ни плод своје иницијативе. Књига „Љубичица бела“ у Израелу је добила епитет бестселера, а у Србији се, те исте 1990, објављују и плодови њених студија. У њој је описала језива искуства из логора, а многи до тада нису ни знали да је тамо било и жена“, наводи Политика.
“Само жедни знају ценити воду. Биле смо окружене морем, а жедне до лудила”, један је од цитата њене књиге која сведочи о болу, мукама али и понижењу Жени Лебл која је рођена 1927. у Алексинцу, а од 1933. породица Лебл живела је у Београду. Истраживачким радом Жени Лебл бавила се до посљедњег тренутка свог живота.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
