Љубомора долази из различитих комплекса и унутрашњих конфликата, а Фројд је објаснио од чега се завист састоји и да ли је нормална емоција, те како да препознате да сте љубоморни.
Сигмунд Фројд се као психоаналитичар интересовао и за појам зависти или љубоморе, па је сугерисао како се то осећање састоји од четири основне компоненте: туге због губитка, нарцисоидне ране, осећаја непријатељства према успешнијем супарнику и самокритичности.
Губитак или страх од губитка један је од чешћих узрока љубоморе укорењен дубоко у несигурности и страху. Ако особа осећа губитак потребне пажње, љубави или признавања које јој је раније дато, тада често развија завидна осећања према ономе ко их, у том тренутку, уместо ње добија. Тада долази до развијања несигурности, пада самопоуздања и сумње у властите квалитете, али и потребе за доказивањем, често усмерене на оне особине другог појединца а не на властите.
Људи с нарцисоидним склоностима често имају крхки осећај властите вредности и могу бити изразито осетљиви на успех или пажњу коју добијају други. Суочени са ситуацијом у којој неко други постиже успех или добија признање, у њима се буди љубомора јер такав чин доживљавају као претњу свом властитом самопоуздању и вредности.
Нарцисоидне ране или повреде ега, могу додатно погоршати ситуацију.
Како би променили ситуацију, нарциси често покушавају да умање постигнућа и вредности оних којима завиде. Омаловажавањем других покушавају да се осећају супериорније и да врате осећај властите вредности. Како би привукли пажњу, лансирају вести о властитом успеху, тражећи похвалу, а неретко посежу и за пасивно-агресивним тактикама, попут суптилних увреда, сарказма или намерног занемаривања особе на коју су љубоморни. Неретко ће покушати да саботирају успехе или односе ширењем гласина, манипулисањем информацијама и стварањем конфликата.
Свако се у једном тренутку сусреће с неуспехом. То је неминовно и кључно за лични развој јер кроз свако се искуство развијају нова увиђања и вештине. Али неки људи се већ у детињству сусрећу с поређењем с другима, што најчешће чине родитељи мислећи како ће дете пдстаћи на постизање бољих резултата, заборављајући притом како треба да се развијају индивидуалне вештине уместо стварања ривалства или осећаја недоследности. Такмичење може бити мотивирајуће, али ако постане превише интензивно, може узроковати негативне емоције и деструктивно понашање.
Претерана самокритичност може се развијати брже од стварних потенцијала. Она наиме укључује негативну евалуацију властитих способности и постигнућа, што може појачати осећај несигурности и недовољности.
Та љубомора врло је слична љубомори која произлази из ривалства у дјетињству, али њени окидачи могу доћи у каснијој доби и сасвим другачије темеље. Често се веже уз перфекционизам и чињеницу како особа поставља превисоке стандарде континуирано те се тако и самосаботира, а потом осећа завист према онима који своје циљеве, у истом пољу реализују.
Унутрашњи критичар може бити користан у раду на себи, али у доминантним ситуацијама, пречи простор за развој стварних мотивационих квалитета и увиђање свих врлина и талената којима се циљеви заиста могу остварити.
Типови љубоморе
Сигмунд Фројд сматрао је да љубомора није рационална емоција јер да би била таква, требало би да буде "под потпуном контролом свесног ега“. Међутим, према данашњим истраживањима и како пише Псyцхологy Тодаy, њен извор је управо у подсвести јер се у њеном случају не одлучујемо самостално да верујемо у нешто. С друге стране, његова подела на рационалну/нормалну, пројектовану завист или заблуду остаје конкретна.
Према Фројду, здраво је поседовати такмичарску природу која мотивше напредовање. Пројектовање произлази из властитих образаца понашања, размишљања или кривице због тих образаца, а често се примењује у партнерским односима. Заблуда се може сматрати и обликом параноје која се темељи на знаковима које особа види или осећа, али они не указују на оно што особа тумачи.
Љубомора јесте природно стање. Она је природан одговор на претњу нечему што се сматра вредним, било да је реч о везама, статусу, успеху или ресурсима. Препознавањем и прихватањем осећаја љубоморе формира се разумевање властитих емоција и шта их изазива, па може помоћи при бољем управљању њима. Шира перспектива и схватање како туђи успех не умањује властити, кључан је корак за постепено одмицање од тог осећања те развој самопоуздања.
Сенса
Бонус видео:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
