Православна црква сутра прослављају Ивандан (Ивањдан), празник рођења Светог Јована Крститеља.
Ноћ уочи Светог Јована Претече, у народу познатијег као Ивањдан, жене широм Србије плету венчиће од цвећа и увече га стављају испред кућних врата.
Прочитајте још: Славимо Свету Агрипину, владимирску икону Мајке Божје: Данас изговорите ову молитву и очекујте да вам се жеље испуне
Свети Јован је познат као Јован Претеча јер је дошао пре Христа, а као Крститељ зато што је поред других крстио и Христа. Познат је и као Биљобер или Травар јер је живео скромно хранећи се биљем, бубама, скакавцима и медом дивљих пчела, а одевао у хаљину од кострети.
Свети Јован се још зове Игритељ, јер се верује да се сунце, када се тог јутра рађа, игра на небу. Заштитник је кумства и побратимства, а кумовао је и Исусу Христу крстећи га у реци Јордан.
Треба се покумити
У народу постоји обичај да се људи на Ивањдан братиме и куме "по Богу и светоме Јовану" стога што се Јован Криститељ, који је рођен на данашњи дан по старом рачунању времена, сматра узором карактерности и поштења.
Од свих осталих пророка, свети Јован се разликује нарочито по томе што је имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао.
За руку светог Јована прича се да ју је сваке године, на дан светитељев, архијереј износио пред народ, а да се понекад та рука јављала раширена означавајући родну и обилну годину, а понекад и згрчена најављујући лош род и глад.
Од ране младости свети Јован је чезнуо за усамљеничким животом. Зато се, кад је стасао, одважио да оде у пустињу у пределе око доњег тока реке Јордана да би се у самоћи предао својој мисији: најављивању Христовог доласка.
Свети Јован је последњи велики пророк. На иконама је представљен како крштава Исуса у Јордану или како стоји и десном руком показује небо, док у левој држи дуги штап с крстом на врху, преко кога стоји трака са речима "Покајте се јер се ближи царство небеско".
Ивањдански обичаји
О Ивањдану плету се венци од ивањског цвећа, и њима се ките стаје, а уочи тог дана, чобани пале брезове лиле (ватре), па обилазе торове и овце где чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју свакојаке игре око пободених ватри.
Ово паљење машала за Ивањдан доводи се у везу са паљењем бадњака уочи Божића, чиме се хоће рећи да зимско, божићно сунце не сија тако високо као летње, ивањданско, нити онако топло греје.
Плетењем венаца жели се рећи да је природа у развоју дошла до своје највише тачке (средина лета), и да се тим венцима природа овенчава.
Ти венци уједно подсећају и младе да размишљају о свадбеним венцима. Девојке у венце ставе црвену ружу.
Мисли се да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тог дана.
Вода добија посебну моћ, па се сви купају у рекама, потоцима, језерима. Биље и траве имају појачана лековита својства, зато се бере лековито биље и плету венци, које се чува у кући као лек против разних болести.
Данас берите следеће биљке:
Многи руски травари још увек скупљају биље баш у ноћ уочи Ивањдана. Верује се да ивањске траве поседују невероватну лековиту па чак и магичну моћ.
Уберите пелин и коприву
Посебно популарна је биљка Иван-да-Марија, односно шумска уродица која утиче на плодност. Од ње су правили чајеве за нероткиње и додавали је у сено за краве. Данас се Иван-да-Марија користи у лечењу срчаних обољења, хипертензије, невралгије, епилепсије и болести желудачно-цревног тракта.
Посебно популарна је биљка Иван-да-Марија, односно шумска уродица која утиче на плодност. Од ње су правили чајеве за нероткиње и додавали је у сено за краве. Данас се Иван-да-Марија користи у лечењу срчаних обољења, хипертензије, невралгије, епилепсије и болести желудачно-цревног тракта.
Коприва штити од враџбина и лечи многе болести.
Обавезно су сакупљали и пелин. Наши су преци веровали да чува кућу од несреће, а људе - од болести. Савремени лекари потврђују: пелин убија паразите, побољшава пробаву и циркулацију, сузбија температуру, олакшава грчеве и примењује се као противоотровно средство.
Прочитајте још: Славимо преподобну АНАСТАСИЈУ, мајку СВЕТОГ САВЕ: Свака жена би требала данас изговори ОВУ реченицу
У низу ивањских трава се такође издваја и коприва. Ову биљку су раније Руси користили као заштиту од злих враџбина. У наше доба коприву се примењују искључиво као лек. Фитотерапеути препоручују ову траву код гастритиса, чира на желуцу, панкреатитиса, инфекције бубрега, бронхитиса, радикулитиса и других болести.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
