Нико не зна одакле је дошла. Непознато је када је рођена, ни како се презивала. Ипак, ушла је у српску историју. И то једноставно и само као - баба Вишња!
Тачно презиме, место и датум рођења баба Вишње нису познати. Можда је рођена у селу Доња Трепча, у засеоку Орловак и можда се презивала Урошевић, али историчари све до данас о њеном пореклу нису сагласни.
Чија год да је била и како год да се презивала у историји је, пре свега упамћена као - баба! Баба Вишња била је мајка је кнеза Милоша и родоначелница династије Обреновић!
Прочитајте још: Краљ Милутин је подигао 40 задужбина, а једна је У СРЦУ ЈЕРУСАЛИМА: За празник Светог Саве литургија је на СРПСКОМ
Вишња се 1765. године удала за Обрена Мартиновића. Са њим имала троје деце - Јакова, Милана и Стану. Обрен је умро око 1780. и Вишња се преудала за Теодора Михаиловића из Горње Добриње.
Теодоров деда звао се Милош, па је по њему назван и Вишњин први син у браку са Теодором. И у овом браку Вишња је имала троје деце - Милоша, Јована и Јеврема. Сва тројица су рођени у селу Горња Добриња крај Пожеге.
Вишња није имала много среће у животу, али је била велики борац. Као и њен први муж и Теодор је умро и то 1802. године. После неког времена, Јаков и Милан, њени синови из првог брака који су већ били одрасли и самостални људи, позвали су мајку да са млађом децом дође да живи код њих у Брусницу.
Прочитајте још: Болесни оздрављали, нероткиње РАЂАЛЕ... Сви говоре о СРПСКОЈ ЦРКВИ у којој се дешавају чуда! (ФОТО)
Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем узели су презиме своје полубраће по мајци и тако су постали Обреновићи, с тим да су понекад користили и презиме добијено по свом оцу па су се потписивали као Обреновић Теодоровић.
До Првог српског устанка Јаков и Милан Обреновић су се бавили трговином стоке, а у тај посао су увели и свог полубрата Милоша који ће, у годинама које су уследиле, постати један од најбогатијих људи, вођа Другог српског устанка и кнез Србије.
Други српски устанак
Објављује Поучне приче у Понеђељак, 25. сијечња 2016.
Баба Вишња, како су је још за живота сви звали, није дочекала да види синовљев успон до моћи. Умрла је 18. јуна 1817. године, пред сам крај Другог српског устанка.
Сахрањена је у дворишту манастира Враћевшница у близини Горњег Милановца.
