Артемиза Христић, је била позната као љубавница краља Милана Обреновића, са којим је имала ванбрачног сина Ђорђа
Гркиња је рођена у имућној породици Јоанидес (или Јоаниду). Била је удата за Милана Христића, секретара посланства Краљевине Србије у Цариграду.
Прочитајте још: Израз "КРОКОДИЛСКЕ СУЗЕ" сви користимо: Да ли знате како је настао и шта значи?
Христић је био и син Филипа Христића, који је у време књаза Милоша и Михајла био председник владе Србије, министар иностраних дела, министар просвете, гувернер Народне банке, амбасадор Србије у Цариграду, Бечу, Берлину и Лондону. Имали су две кћерке и једног сина.
Док јој је муж боравио као дипломата у Цариграду, Артемиза је живела у породичној кући у Београду. Београђани приповедају да су се у данашњој згради Клуба књижевника, некада кући знаменитог Србина и великог државника Милана Пироћанца, упознали краљ Милан и Артемиза Христић.
Љубавница Милана Обреновића
Милан је Артемизу виђао на баловима и пријемима које су приређивале угледне београдске породице. Убрзо је међу њима планула љубав и краљ је посећивао Артемизу тајно, дубоко у ноћ, потпуно покривен капуљачом, тако да нико није могао да га препозна. Али то није могло дуго да остане тајна и 1888. године се развео од краљице Наталије, желећи да се ожени Артемизом, која се такође развела од Христића. Следеће године, у Цариграду, Артемиза рађа Милану ванбрачног сина Ђорђа. Светска штампа бруји о саблажњивом понашању краља у оставци који се са њом и дететом настањује у Паризу под именом грофа од Такова.
Све што се тиче Ђорђа до данас је остало у великој мери неразрешено. Ђорђе се до пада династије Обреновић 1903. године помињао у контексту писама, које је имала Артемиза, а у којима га је краљ Милан признавао за свог сина. Краљ Александар је наводно ишао у Цариград, код Султана, да од њега тражи да му да та писма. После Мајског преврата чланци о Ђорђу се појављују у великом броју новина у иностранству.
Фото: wикипедиа
Неретко у многим натписима се помиње као последњи Обреновић. Оно што се сазнаје јесте да је Ђорђе живео у Цариграду, да су на њега неколико пута покушавали да изврше атентат, да га је усвојио пријатељ краља Милана Еуген Жичи, да је требало да се школује у познатој бечкој терезијанској школи, али да је дошла забрана с врха; да је био познат по својим акробацијама, које је умео да изведе користећи два револвера и да је зато наступао чак у једном циркусу; да је користио два имена: Милан Христић и Ђорђе Обреновић. Могло би се навести још неколико занимљивости из његовог живота. Међутим, оно што је чињеница јесете да се он скоро уопште није помињао у српској јавности.
Обрен
Оно што се може сазнати на основу неких натписа из тадашњих страних новина, јесте да је Ђорђе учествовао у контраверзи из 1906. године. Васа Казимировић наводи да су се по Србији растурале разгледнице на којима је био његов лик и натпис вође контразавереника капетана Милана Ј. Новаковића, да је то једини прави наследник српског престола. Треба имати у виду да је капетан Милан Новаковић у свом дневнику, који је објављен неколико недеља по његовој погибији 1907. године, писао о Ђорђу, међутим, приказао га је веома рђаво. Познаваоци стране штампе, на основу фотографија које су излазиле, у страној периодици, потврдили су да је реч о аутентичним фотографијама, као и да је лик Ђорђа Обреновића остао непознат нашој савременој јавности. Упркос свему томе, само на основу фотографије, може се утврдити, да постоји невероватна сличност Ђорђа са његовим оцем краљем Миланом Обреновићем.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
