Љубица Вукомановић рођена је у срцу Шумадије, у Срезојевици, 14. јануара 1785. године. Била је ћерка Радосава и Марије Вукомановић.
Главни посредник удаје за Милоша Обреновића био је Никола Милићевић Луњевица који је преговоре око удаје завршио са Миланом Обреновићем, братом кнеза Милоша, на четрдесет дана од смрти њеног оца.
Кум на венчању које било 1806. године био је Карађорђе, стари сват Лазар Мутап, а ручни девер Никола Милићевић Луњевица.
Била је позната као строга и самосвесна, и често је заузимала сопствени став у политици. Због тога је неколико пута долазила у озбиљне сукобе са кнезом Милошем.
Љубица је, осим што је била традиционална жена која се скромним начином живота трудила да утиче на све српске жене, била и посвећена као мајка. Са Милошем је имала осморо деце, од којих је четворо умрло док су још били веома мали.
Кнез Милош и кнегиња Љубица нису живели у међусобној хармонији. Ово се није јавно приказивало, јер је кнегиња била мудра жена и своје незадовољство је успешно прикривала. Њено незадовољство било је вишеструко, али се првенствено испољавало због кнежевих неверстава, а затим и око деце и политике.
Брачни односи до појаве прве познате кнежеве љубавнице – Петрије нису били нарочито поремећени, али од тада крећу на најнижој могучој тачки. Деца и политичке потребе су заправо и одржали формално – владалачки брак Обреновића.
Вођена љубомором и љутњом, кнегиња Љубица убија једну Милошеву љубавницу, а према предањима, планирала је убиство још једне.
Чин необичан је за жену свакога доба и времена у којем живи, али кнегиња је то ипак учинила. Познате су њене речи са самртног одра где јасно говори колико се дубоко каје због тог убиства.
Управо због тог убиства, кнез Милош био је сагласан да Љубица добије смртну казну, а од изречене казне највише ју је спасла трудноћа.
Великим делом из тог разлога јој је кнез Милош одмах после смртне казне изрекао казну о помиловању, трајно је удаљивши од себе као супругу.
