Oglas
Oglas
· · Коментари: 1
ПРЉАВ НОВАЦ

Не можете ни да замислите колико је НОВАЦ ПРЉАВ: Ево какве се све БАКТЕРИЈЕ налазе на НОВЧАНИЦАМА

Током пандемије корона вируса сви смо постали свеснији многих места на којима клице могу да живе, од одређених површина у кући до разноразних предмета које свакодневно користимо. Једна од ствари која се често додирује јесте готовина.

1601976996_bank-note-209104_1280.jpg
Фото: Пиксабеј
Oglas

У последњих шест месеци грађани широм света подстичу се да плаћају картицама кад год је то могуће. Јужна Кореја је у марту уклонила све новчанице из штампе на две недеље ради дезинфекције, а неке чак и запалила како би успорила ширење болести. Кина је предузела сличне кораке у фебруару.

Филип М. Тиерно, професор микробиологије и патологије на Медицинском факултету Гроссман Универзитета Њујорк каже да се "људи купају у микробима".

- Микроби су свуда око нас и на свим стварима које користимо - додао је.

У 2014. години, истраживачи из Центра за геномику и системску биологију НYУ-а идентификовали су око 3.000 врста бактерија на новчаницама долара из Менхетн банке. Ти су микроби укључивали бактерије повезане с тровањем храном, стафилококом, чиревима на желуцу и пнеумонијом.

Прочитајте још: Да бисте имали новац важно је које вам је БОЈЕ НОВЧАНИК, а ево шта значи ако у њему нађете НЕПЛАЋЕНИ РАЧУН

Према подацима Федералне резерве, новчанице долара обично циркулишу око 6,6 година, па имају велику могућност за прикупљање клица. Истраживачи из ваздухопловне базе Wригхт-Паттерсон у Охају 2002. године тестирали су 68 новчаница и открили да је 94% контаминирано бактеријама.

Фото: Пиксабеј

- Три су дела тела из којих људи обично луче бактерије - респираторни секрет из носа и уста попут стрептокока, кожни организми попут стафилокока и фекалне материје. Као друштво заправо смо окупани изметом - рекао је Тиерно.

- Срећом за нас, није све патоген, и имамо имунолошки одговор који се покушава борити против инфекције. Осим тога, потребан је одређени број организама како би се узроковала инфекција, која варира зависно од патогена. Да би тело било заражено салмонелом, морали бисте примити или прогутати високу количину бактерија како би се надвладала нормална цревна флора, док теоретски само неколико вирусних честица може довести до епизоде норовируса - додао је.

На кованицама је мања количина микроба

Истакнуо је како научници још увек проучавају корона вирус како би видели колико је вирусних честица генерално потребно за надвладавање имунитета. Тиерно је такође истакао да је пронашао више микроба на папирнатим новчаницама него на кованицама.

Прочитајте још: ОЗБИЉНИ и СТРОГИ људи КРИЈУ СТРАШНУ ИСТИНУ, после овог текста ВИШЕ их се НЕЋЕТЕ ПЛАШИТИ

- Кованица има металне компоненте попут никла, бакра, сребра и цинка, од којих неке могу бити антимикробне. На кованицама је мања количина микроба - појаснио је.

На број микроорганизама утиче и старост новчанице.

Нови новац има у себи властиту антимикробну супстанцу, тако да је мање вероватно да ће садржавати микробе. Међутим, то се временом истроши тако, а што је старији новац, већа је вероватноћа да на њему постоје микроби. Топлина и влага такође чине разлику - објаснио је Тиерно.

Истраживање такође сугерише да ће новчанице мањих апоена вероватно имати веће количине микроорганизама, јер се њима чешће рукује.

Фото: Пиксабеј

Осим тога, на готовини се често открива и дрога. У студији из 2001. године откривен је хероин на 70 посто новчаница, метамфетамин на 30 посто и ПЦП на 20 посто готовине.

Прочитајте још: Запослени и КОРОНА: Колико запослених је ДАЛО ОТКАЗ јер су осећали да их МЕЉЕ ПОСАО?

Квасац, животињски ДНА и честице хране само су неке од других ствари пронађених на новчаницама, а које би вас могле навести да мало чешће дезинфикујете руке. Тиерно је напоменуо да је мала вероватноћа да се разболите због супстанци које су на новчаницама, али је нагласио да је добра идеја опрати руке након руковања новцем или другим предметом који се често додирује.

- Новац није нужно највећи канал за заразу, али сваки објект који различити људи, као што је ваш телефон, дотакну више пута дневно може представљати проблем. Зато би сви требали да повремено дезинфикују своје телефоне - закључио је Тиерно.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas