Пре проналаска сата радници су се довијали на разне начине како би устали на време, па и тако што су пили много воде пред спавање...
Са Индустријском револуцијом настала је и потреба да радници стигну на време на посао и зато су запослени "нокер-аперси" - људи који су лупали на прозоре становницима Енглеске и Ирске у тачно одређено време.
Прочитајте још: Руски научник тврди да ванземаљци постоје, а он зна где и како нас контролишу
Данас се будимо тако што нам "одсвира" аларм на мобилном телефону, а донедавно су нас на устајање опомињали будилници. А пре тога?
Неки су пили много воде да би устали у зору.
Било је различитих приступа, па су у неким цивилизацијама испијали литре воде не би ли се пробудили пре зоре. За расањивање су прилично добро служила и црквена звона, а са почетком индустријске револуције - и фабричке сирене. Међутим, нису сви становали толико близу фабрика, нити су имали довољно "лак" сан, а било је важно на време стићи на посао, што није било тако једноставно, јер су будилници били скупи и мало коме приступачни.
Прочитајте још: У Аркаиму се Бог спустио на земљу и то је прави центар СЛОВЕНА који је СССР планирао да УНИШТИ
У Енглеској у време Индустријске револуције и у Ирској, пронашли су решење: за буђење су били задужени "нокер-аперси" (кноцкер-уперс), који су ефикасно обављали посао, а заузврат су наплаћивали недељну или месечну надокнаду од својих "корисника".
Прво су лупали чекићима, али бамбуси су били практичнији!
Углавном су то били старији људи, често полицајци који су овај "задатак" обављали успут, током раних јутарњих патрола, и на тај начин допуњавали приходе. У почетку су лупали чекићима о улазна врата, али то се показало као непрактично.
Прочитајте још: СТО који КРИЈЕ НЕВЕРОВАТНЕ тајне стигао у Београд: Како је храбри СРБИН спасио МОСКВУ
Онда се прешло на дуге и лагане штапове, најчешће направљене од бамбуса и са задебљањем на крају, којима се "куцкало" искључиво на прозор клијента (спаваће собе налазиле су се углавном на спрату). И лупање би најчешће трајало све док особа не извири на прозор, доказујући да је будна.
Госпођа Мери је дувала у цев и бацала грашак!
Једна од познатијих била је госпођа Мери Смит, која је имала јединствен приступ: дувала је у дугу гумену цевчицу и тако бацала суви грашак на прозоре клијената. Њена кћерка Моли Мур наставила је традицију и бавила се истим послом и сматра се једним од последњих људских "будилника".
Запошљавале су их и саме фабике до 1920-тих година
Ипак, већина се ипак ослањала на "нокер-аперсе", а веће фабрике и млинови често су их сами запошљавали, како би осигурали да радници стигну на време. Они су имали задатак да шест дана у недељи, углавном између пет и шест ујутру, разбуде по стотинак људи.
Прочитајте још: Откривено како су настале пирамиде? На исти начин догодило се нешто и на Тибету, а о томе постоји строго чуван СНИМАК
Овај систем је функционисао до краја 1920-их година, а у неким регионима Британије и до 1950-их. Будилници су ушли у ширу употребу 1940-их и 1950-их и већина људи-будилника је остала без посла, премда су у неким градовима северне Енглеске радили и до 1970-их.
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
