Померање часовника почело је пре више од сто година.
У многим, пре свега, западним индустријским земљама, часовници се померају два пута годишње: у пролеће један сат унапред, да би у јесен поново били врећени на првобитно време. У ноћи између 26. и 27. октобра сат је померен за један сат уназад.
Циљ ове праксе наводно је да се лети максимално продужи дан, како би се повећала продуктивност и смања потрошња енергије.
Научници сматрају да аргументи за увођење летњег нису довољно уверљиви, јер су истраживања показала да је уштеда енергије минимална, док су истовремено, могуће последице као што је поремећај сна и друге стравствене тешкоће. Због тога су се многе земље у међувремену прекинуле са том праксом. Европски парламент је ове године гласао за укидање праксе, али могуће је да ће потрајати до 2021. пре него што одлука буде спроведена у дело.
Прочитајте још: Сви га воле, јер подиже расположење, али удара и у мозак и то не због алкохола
Време је увек било тема која побуђује емоције. Оно вековима заокупља људе, а то показују и следеће приче.
1. Париске породице могле би да уштеде 32.025.000 килограма воска када би раније устајали и одлазили на спавање
Иако је амерички научник и политичар Бенџамин Френклин 1784. објавио своје прорачуне у форми сатире у париском листу "Журнал де Пари", он се и данас сматра пиониром летњег рачунања времена: Френклин, који је у то време живео у Паризу, тврдио је да би ефикасније коришћење дневне светлости допринело продуктивности и економичности. Уместо померања сата, између осталог је предлагао буђење града топовима у раним јутарњим сатима.
2. Песма "Цлоцкс" групе "Цолдплаy" забележила је 265.583.960 слушања на платформи Спотифy (22.10.2019)
"Светла се гасе и нема ми спаса" (Тхе лигхт го оут анд И цан'т бе савед) гласи почетак песме "Цлоцкс" (Сатови). Није познато да ли је реч о алузији на померање сата, али се зна да је чукун чукун деда певача Криста Мартина био лондонски радник Вилијам Вилет, који се сматра првим озбиљним заговорником летњег времена у Европи. Он је 1907. у свом памфлету "Губљење дневне светлости" током четири викенда заредом у априлу померао часовник за 20 минута унапред, а у септембру уназад.
Прочитајте још: Очекивано или не: Ове су две најгоре врсте људи, зато их што пре избаците из живота
Иако је неке европске политичаре успео да убеди, закон није добио већину у британском парламенту.
3. Прво летње време у Немачком царству трајало је 3.696 сати
Док су се Британци још свађали око померања сата, немачки цар Вилхелм ИИ ступио је у акцију. Немачко царство је 30. априла 1916. као прва нација на свету увело летње рачунање времена, које је трајало до првог октобра, дакле 154 дана, то јест 3.696 сати.
Шта је било разлог за тај потез? Први светски рат је био у току, а немачки заповедници су се надали да ће им летње вечери омогућити уштеду енергије у доба опште оскудице. Убрзо потом за њиховим примером пошле су Велика Британија и Француска, касније и САД, Русија и друге земље. После рата су га многе од тих земаља укинуле.
4. Летње рачунање времена тренутно уводи 70 земаља света
Изузев седам држава (Аустралија, Нови Зеланд, Чиле, Фиџи, Самоа, Парагвај и аустралијски прекоморски посед Острво Норфолк), све те земље се налазе на северној Земљиној хемисфери. Разлог је у томе што је лети дан све дужи (док зима траје врло кратко) што се више удаљавате од екватора. Ово се односи и на северну и на јужну хемисферу, али будући да се већина индустријских земаља налази у северној, те земље вероватно имају највише користи од летњег рачунања времена.
5. Израелски градови Хаифа и Тиберијада удаљени су 50,82 километара ваздушном линијом
Петог септембра 1999. у 17.30 х у оба града експлодирали су аутомобили бомбе, али уместо цивила, погинула су три палестинска атентатора. Реконструкција планираног напада показала је да је веће зло спречено захваљујући померању времена. Израел је непосредно пре тога померио летње, на зимско (односно првобитно) рачунање времена. Терористи са Западне обале то очигледно нису урадили. Због тога су бомбе експлодирале на путу до циља.
Прочитајте још: Тесла је пре више од 120 година своје технологије засновао на најфундаменталнијем феномену ове реалности - ПОТЕНЦИЈАЛУ (ВИДЕО)
6. Прогнозирана зарада од продаје слаткиша за Ноћ вештица у САД прошле године 2.600.000.000 америчких долара
Према подацима америчке Националног удружења кондитора, ниједне недеље током целе године не прода се толико слаткиша у супермаркетима као за Ноћ вештица. Какве то има везе с летњим рачунањем времена? Амерички кондиторски лоби је још почетком осамдесетих година тражио да се померање сата помери уназад тако да и 31. октобар буде обухваћен . Сматрали су да ће дељење слаткиша деци, која маскирана иду од куће до куће, трајати дуже, те да ће самим тим продати и више слаткиша. Тек 2007. њиховим захтевима је удовољено: од тада се време у САД помера увек прве недеље у новембру, после Ноћи вештица.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
