Модел Светлана Шлапак о борби са булингом, албинизму и борби људи који изгледају другачије.
Светлана Шлапак је девојка која храбро шири свест о различитости и борби против предрасуда. На Инстаграму са поносом носи име албиногирл, а за Магазин Новости је проговорила о свом путу и животу са албинизмом.
У ком моменту си схватила да не изгледаш као други и да ли си икад пробала да сакријеш ту чињеницу?
Било је то у средњој школи мада се никад нисам обазирала толико на то. Пошто сам рођена са белом косом која је у међувремену тамнила, то јест била плавкаста, да би касније опет на неким местима постајала светлија.
Вршњаци су ме зезали, јер ми је коса бела као сир, а и због мог вида. Почели су се појављивати бели праменови, па су ме и за то зезали. Убрзо сам се почела фарбати како бих то сакрила, јер људи су сурови .
Како је изгледало твоје детињство са албинизмом?
Фарбала сам косу, носила нон-стоп шминку како бих била “нормална “ и како би ме други прихватили.
Предности и мане албинизма?
Мане постоје само уколико ми то дозволимо.
Да ли постоји нешто што сматрамо уобичајеним, а за особе са албинизмом је препрека? На пример, да ли у обзир долазе летовања на сунчаним местима?
Не идем на море. Лети се шетам увече због алергије на сунце.
Који коментар који те је највише повредио?
Покушавам да се не обазирем толико на коментаре. Само ми је жао, не што добијам хејт коментаре, већ што ми је жао тих особа јер су толико несрећне и немају свој живот. “Не требамо жалити мртве већ живе који живе без љубави”.
Чиме си желела да се бавиш и како си се нашла у свету моде?
Желела сам да будем лекар за срце, јер и сама имам срчаних проблема, па сам желела од малена да спашавам људске животе као лекар. Нисам могла због вида, али све се дешава са неким разлогом. Сада се бавим туризмом, упознајем нове људе, стварам нова познанства.
Ко ти је узор у модном свету?
Коко Шанел и Одри Хепберн.
Који савет би дала особама које имају албинизам или било коме другом ко се не уклапа у "стандарде"?
Отворити туристичку агенцију за све особе са оштећеним видом као и модну агенцију за сваки тип људи.
Након трагичне смрти младе јутјуберке Кристине Кике Ђукић, много се полемисало о онлајн злостављању, а у први план је испливао термин булинг. Са Светланом смо попричали и о томе колико се и сама сусретала са булингом и како се носи са тим.
Да ли си имала искуство са онлајн булингом (ако јеси, како то изгледа у пракси)?
Јесам и константно се срећем са тим. Од прозивања на Твитеру, до претњи у инбокс на Инстаграму. Твитер је сам по себи веома токсична мрежа, тако да се не обазирем толико на то, само сажаљевам те људе.
Успела сам да “огуглам” донекле и на претеће поруке типа “спалицу ти кућу “ као и разне увреде “ругобо, да Бог да умрла, не треба да живиш “ па и доста болесније поруке. Људима је лако да пишу у своја четири зида. Уживају у томе и хране се тиме. Волела бих када би власт предузела веће мере да ти људи одговарају.
Савет свима који се суочавају са истим проблемом.
Није лако борити се са тим, али таквих људи ће увек бити. Увек ће бити злих и пакосних људи. Битно је да ми знамо ко смо, шта смо. Да имамо подршку наших ближњих, наше породице, а остали су небитни у нашим животима.
