Истраживања показују да дуговечни људи широм света често деле заједничке навике у исхрани које доприносе њиховом здрављу и виталности.
Један од кључних фактора који се појављује у многим истраживањима јесте једноставна, али хранљива вечера која је често базирана на локалним, природним намирницама.
Дуговечни људи у “Плавим зонама” — регијама у свету са највећим бројем стоогодишњака, као што су Окинава (Јапан), Сардинија (Италија), Лома Линда (САД), Икарија (Грчка) и Ницоја (Костарика) — обично једу вечеру која је лагана, а истовремено богата нутријентима. Класичан оброк у овим зонама састоји се од свеже поврће, интегралних житарица, махунарки и малих количина немасних протеина, попут рибе или повремено меса.
За вечером се често ужива у мирном окружењу, а оброк је обавезан тренутак за опуштање и дружење. У Окинави, на пример, вечера се састоји од једноставних јела као што су пиринач, поврће, тофу и соја, док Сардињци често уживају у оброцима са пуно поврћа, пасуља, житарица и мало меса. На Икарији, популарне су супе од поврћа, интегрални хлеб, маслине и маслиново уље, а у Ницоји се често једе пиринач са црним пасуљем и поврћем.
Оно што је заједничко свим овим обичајима јесте склонност према биљним изворима хране и смањеној конзумацији прерађене хране и засићених масти. Такође, дуговечни људи понекад практикују пост или једу мање оброке како би избегли преједање. Ове навике не само да помажу у одржавању здраве телесне масе, већ и побољшавају равнотежу хормона, смањују упалу и подржавају здравље срца.
Једноставне вечере са природним састојцима, умерене порције и време проведено са породицом или пријатељима, кључеви су дуговечности. Овај приступ исхрани, заједно са активним начином живота и позитивним друштвеним односима, омогућава људима широм света да уживају у здрављу и виталности чак и у позним годинама.
