Kako kućna izolacija deluje na “zavisnike” od vežbanja, kojima je briga o telu imperativ i nasušna potreba? Ili na one koji zadovoljstvo i samopouzdanje mere brojem istrčanih kilometara na traci, udaraca u džak, trbušnjaka, sklekova...?
Sportski i velnes psiholog prof. dr Marijana Mladenović ističe da je potreba za kretanjem urođena, a svako uskraćivanje se doživljava kao frustracija, pa ne čudi što trenutne okolnosti teško padaju ljudima koji su navikli na sportski život.
Pročitajte još: Zgrabite prvu STOLICU i počnite da vežbate, jer idu LEPI dani
- Fizičko vežbanje može da poprimi dimenzije zavisnosti poput bilo kog drugog vida zavisnosti, mada je ovakva aktivnost sama po sebi sinonim fizičkog ali i psihičkog zdravlja - kaže Marijana.
Mlađe osobe često od fitnes treninga prave životnu mantru, bez koje ne mogu da zamisle dan. To svakako jeste dobro za fizičko zdravlje, ali može da krije i niz zamršenih stvari na psihološkom planu.
Taoci navika
Obustavljanje određenih treninga izaziva promene na fizičkom i fiziološkom planu koje su povezane i sa psihološkim funkcionisanjem, upozorava sagovornica.
Opasno je kada osoba koja ne vežba oseća nervozu, anksioznost i teskobu.
Kada neko smatra da ni po koju cenu ne sme da propustiti treningg, to ukazuje na određene pobleme. Osobu mogu da preplave osećaji teskobe, anksioznosti, nervoze, pa i depresivnosti. Kako da do toga, ipak, ne dođe?
- Nije lako prihvatiti situaciju izolacije ukoliko je fizička aktivnost “zabašurivanje” određenih nezadovoljstava na psihološkom planu - kaže sportski psiholog.
Treba pronaći alternativu za fitnes rutinu, a porodica ne sme da podržava zavisnsot.
Koliko je preporučljivo da se osoba sama pozabavi psihološkom osnovom fizičkog vežbanja, teško je precizno reći, jer zavisi od ličnosti. Trenutno je važno naći alternativu fitnes rutini.
Pojedina istraživanja su takođe pokazala da preterana potreba za vežbanjem može da izazove ozbiljne probleme i podstiče ljude da svakodnevno treniraju satima. Takve osobe ne daju svom telu dovoljno vremena da se oporavi, bez obzira na to da li su umorni ili bolesni. Studije pokazuju da čak i osobe sa visokim rizikom od razvoja ove zavisnosti imaju podršku porodice i prijatelja da nastave da se time bave.
Zarobljeni u prostoru
Psiholog Marijana Mladenović kaže da je glavni zadatak profesionalnih sportista da očuvaju motivaciju, gledaju na bavljenje sportom šire i dalje od neposredne sezone, redefinišu ciljeve.
Profesionalni sportisti treba sebe da bodre i razmisle o daljim ciljevima u životu.
- Važno je reorganizovati dnevnu rutinu treninga onako kako trenutne okolnosti dozvoljavaju i ne dozvoliti da prevlada osećaj beskorisnosti i neadekvatno sprovedenog treninga - isitče psiholog.
Pročitajte još: Probajte vežbe PET Tibetanaca: Rade ih mnoge SLAVNE ličnosti, a uspešni ljudi širom sveta iz nazivaju ČUDOM
Važno je sebe bodriti, održati pozitivan pristup i motivaciju. Sportisti koji su već sprovodili psihološku pripremu, treba da nastave u periodu otkazanih takmičenja. Onima koji se nisu ranije bavili psihološkim aspektom svog funkcionisanja u sportu, preporučuje se da to započnu upravo u ovom periodu.
