Стручњаци упозоравају да половина становништва болује од тихог убице, а ова болест се обично касно открије
Половина становништва у Србији има хипертензију, док све чешће обољевају млади у двадесетим и тридесетим годинама. Болест може да буде фатална јер не даје симтоме, па се често открива тек када дође до оштећења крвних судова и срчаног мишића.
Прочитајте још: Реагујте: Ако сте изложени великој тузи, живот вам је у опасности
Проф. др Весна Стојанов, председница Удружења за хипертензију Србије каже да је важан утицај радне средине.
- На "радно зависну хипертензију" утиче сменски рад и стрес на послу. Код сваког пацијета са хипертензијом важна је и процена радне способности, јер артеријска хипертензија може да буде узрок инвалидности, тачније смањење радне способности.
Најчешће нема симптома, па се зове тихи убица.
Висок крвни притисак најчешће не даје симптоме, због чега се артеријска хипертензија назива и тихим убицом.
Прочитајте још: МОДРИЦЕ могу бити АЛАРМ, а ево када се треба јавити лекару
- У неким случајевима појављују се неспецифичне тегобе, попут главобоље, светлуцања пред очима, зујања у ушима, вртоглавице, нестабилности при ходу и осећаја притиска у грудима. То је разлог зашто ова болест дуго остаје скривена или се открије случајним мерењем, најчешће после компликација.
