За једну девојку, по имену Џулија Хил, лето те године, као и наредне године које ће уследити, постале су истинско искушење не само за њену снагу, већ и за њена уверења.
Године 1998. свет је полако кренуо да прелази у нови миленијум, док је интернет тек почео своју галопирајућу експанзију. За једну девојку, по имену Џулија Хил, лето те године, као и наредне године које ће уследити, постале су истинско искушење не само за њену снагу, већ и за њена уверења.
Постала је учесница једне од најпознатијих и најризичнијих еколошких акција тог времена — борбе за очување секвоје по имену Луна.
У чему се састојала та борба и како је Џулија провела две године на дрвету, силазећи с њега само у крајњој нужди?
Секвоја Луна није била само обично дрво. Ово џиновско дрво у Калифорнији, старо неколико хиљада година, било је живи сведок историје. Постало је симбол последњег покушаја очувања шума деведесетих година, када су дрвосече почеле масовно да секу дрвеће у околини села Стафорд.
She lived in a redwood tree for 738 days! Julia Butterfly Hill pic.twitter.com/8tpkhe4UIA
— Domenico (@AvatarDomy) September 10, 2024
Када је претила опасност да ће Луна бити посечена, активисти су започели борбу за очување овог јединственог дрвета и других представника локалне флоре. Већ тада је било јасно да људска активност не само што уништава природне ресурсе, већ и озбиљно нарушава екосистеме.
Када су власници земљишта одлучили да посеку парцелу на којој је расла Луна, активисти су применили већ испробану стратегију – пењање на дрвеће како би спречили дрвосече.
Ова тактика се показала успешном: 1985. године у Орегону сличан протест зауставио је сечу дрвећа, а акције су постајале све популарније. Активисти су све чешће користили ову методу, не само да би заузели дрвеће, већ и да би стварали правне и друштвене препреке за сечу.
Међутим, Џулија Хил је отишла корак даље. Она није била само активисткиња, већ симбол борбе за природу. Борећи се за очување секвоје, Џулијина акција постала је права провера издржљивости, како за њу саму, тако и за цело еколошко покретање.
A real environmental hero Julia "Butterfly" Hill (born 1974) For two years, Hill lived in the branches of an ancient redwood tree (which she named Luna) in northern California to save it from being cut down.
— GO GREEN (@ECOWARRIORSS) December 3, 2024
Julia Butterfly Hill Official@juliabflyhttps://t.co/CDZtN8RRpj pic.twitter.com/8oy6Ev3m6B
Како би заштитила Луну, Џулија је донела одлуку да постане део тог дрвета, буквално посветивши део свог живота у заштити. Иако је то било изузетно тешко, била је спремна да ризикује не само своју безбедност, већ и здравље ради очувања природе.
Шта је привукло активисте у овој борби? Није се радило само о жељи да зауставе сечу. Секвоје које су расле у том региону биле су међу најстаријим и највишим дрвећем на планети. Њихова старост је често прелазила хиљаду година, а та стабла су стајала ту много пре него што су Европљани крочили на америчко тло.
Сеча ових џинова значила би не само губитак јединственог природног блага, већ и ненадокнадиву штету целокупном екосистему. Иако су активисти били свесни опасности својих поступака, нико није могао да предвиди да ће борба трајати пуне две године.
Џулија Хил није била прва особа која се пењала на дрво као део протеста. То је већ била испробана, али врло опасна тактика. Пењање и боравак на дрвећу користили су се још од краја осамдесетих година и постајали све популарнији.
Активисти су, пењући се на висока стабла, буквално постајали део шуме, а њихови поступци нису били само чин протеста, већ и озбиљан изазов за дрвосече и власти. Овај приступ није захтевао само физичку снагу и издржљивост, већ и спремност на дуготрајну менталну борбу.
Током овог протеста на дрвету, активисти су се трудили да приморају компаније које се баве сечом шума да привремено обуставе свој рад. Међутим, главно оружје није била физичка препрека, већ правне и друштвене последице које су пратиле ове акције.
In 1997, Julia Butterfly Hill spent 2 years living 200-feet atop a 600 year old redwood tree in Northern California.
— Meg (@ladymegofthemw) May 22, 2023
Her reasoning was both spiritual and political.
To save the trees and herself. pic.twitter.com/yOBwJ5jQv1
Протести су често доводили до бројних судских спорова и других компликованих ситуација. Ово није била само борба за једно дрво, већ борба за очување природе у целини и апел човечанству да не настави са уништавањем природних богатстава ради сопствених интереса.
Џулија Хил, позната под надимком "Лептир" (Буттерфлy), била је много више од активисткиње. Њено име постало је симбол борбе за природу, а њена необична прича повезана је са једним од најзанимљивијих протеста против сече шума. Но, пре него што је постала заштитница екологије, Џулија је водила живот пун путовања, трагања за собом и, наравно, бројних изазова. Ко би помислио да ће девојка, која је одрасла у приколици, постати не само глас активиста, већ права хероина свог времена, пише портал "Дзен".
Џулија је рођена у породици проповедника и од детињства је њен живот био повезан са кретањем, путовањима и истраживањем природе. Са родитељима је стално путовала широм земље, боравила у камповима и проводила време на свежем ваздуху, далеко од градске вреве.
Овакав начин одрастања дубоко се урезао у њену душу и оставио неизбрисив траг у њеном животу. Међутим, Џулија у почетку није обраћала много пажње на проблеме природе. Као и многи други људи, била је фокусирана на каријеру и материјална добра, не размишљајући о заштити животне средине.
Све се променило 1996. године, када је Џулија доживела озбиљну саобраћајну несрећу. Пијани возач који је ударио у њен аутомобил нанео јој је тешке повреде, укључујући трауматску повреду мозга. Опоравак је трајао више од годину дана, током којег је Џулија почела да преиспитује своје животне вредности.
То је био тренутак када је схватила да материјалне ствари не могу заменити истински смисао живота и да природа, којој је до тада посвећивала мало пажње, захтева заштиту. Активизам је за њу постао нови пут, иако су њени први кораци у еколошким иницијативама били више из радозналости него из дубоког уверења. Убрзо је пронашла свој животни циљ.
Њено прво упознавање са еколошким покретом догодило се 1997. године, када је учествовала у протестима против сече шума у Калифорнији. Међутим, оно што је уследило променило је не само њен живот, већ је и поставило Џулију у центар међународне пажње.
У децембру 1997. године Џулија Хил се нашла међу активистима који су покушавали да спасу џиновску секвоју од сече. Секвоја, која је добила име Луна, расла је у околини Стафорда, а њена сеча била је део великог пројекта крчења шума.
Ово стабло било је старо више од хиљаду година, а висина му је прелазила 70 метара. За активисте, ово није било само дрво, већ симбол борбе за очување природе. Џулија је одлучила да постане део тог симбола. Предложила је да остане на платформи изграђеној на врху дрвета на недељу дана. Међутим, заправо је провела на дрвету две године, а за то време Луна је постала позната широм света.
Од 10. децембра 1997. до 18. децембра 1999. године Џулија Хил је живела на дрвету, у кућици изграђеној на гранама. Она није само "живела" тамо — постала је део ове џиновске секвоје.
Julie "Butterfly" Hill in a 200 ft ancient redwood. She lived in the tree for a year to protect it from deforestation.
— MyFitnessFeelings (@fitnessfeelingz) April 6, 2024
Bruce Davidson. California, 1998. pic.twitter.com/g7p62Bu11z
Првог дана, када је на небу био пун месец, а залихе хране достављене на платформу, активисти су одлучили да дрвету дају име Луна. Међутим, Џулија је одлучила да остане на дрвету, иако је првобитно планирано да акција траје кратко. Она је наставила да остаје још две године, упркос претњама и природним изазовима с којима се суочила.
Живот на дрвету био је све само не лак. Џулија је преживела ледене кише, ураган Ел Нињо са ветровима брзином већом од 40 километара на сат, као и нападе локалних радника и агресивно понашање полиције. Али Џулија је била одлучна.
Користила је мобилни телефон за комуникацију са спољним светом, који је пунила соларним панелима. Путем телефона је чак учествовала на концерту организованом за прикупљање средстава за еколошке иницијативе. Прикупљено је око 50 хиљаде долара, који су касније помогли да се земљиште око секвоје додели Универзитету Хумболт, који је обећао да ће га заштитити.
Поступак Џулије Хил донео је жељене резултате. Протест је привукао пажњу целе земље, а притисак на компаније за сечу постао је неподношљив. На крају, када је постало јасно да је сеча заустављена, Џулија је сишла с дрвета, завршивши свој двогодишњи протест.
Међутим, њена мисија није завршена. Убрзо је написала књигу о свом искуству, основала фонд за заштиту природе и наставила да се бави еколошким иницијативама као јавна личност. Њен пример инспирисао је многе, а сама Џулија постала је симбол важности заштите природе, чак и коришћењем необичних метода.
Ипак, није све било тако једноставно. Године 2000. само неколико месеци након што је Џулија напустила дрво, секвоју Луну су напали вандали. Моторним тестерама дрво је озбиљно оштећено, с повредама дебла дубоким 81 центиметар и оштећењем коре скоро до половине дрвета. На срећу, захваљујући напорима волонтера и научника, Луна је спашена. Ојачана је челичном конструкцијом, а оштећени делови третирани су посебним препаратима.
Прича о Џулији Хил и секвоји Луни није само прича о борби за једно дрво. То је прича о томе како појединац, превазишавши личне трагедије, може пронаћи своје звање у заштити природе, о томе како је важно ставити природу у средиште свих вредности и борити се за њено очување.
Секвоја Луна постала је симбол не само заштите шума већ и чињенице да један човек може променити свет ако истински верује у своју мисију.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
