Србија урезана на телу и у срцу
Ништа у вези момка који се зове Танг Џонг Ју Марк не може да буде део сасвим обичне приче, јер са мало година, свега 19, он полако постаје жива легенда међу млађим Београђанима. Марко Кинез- тако је људима, који су га сретали и дружили се с њим претходна два месеца у нашој престоници, било најлакше да га ословљавају. Иако је рођени Сингапурац и држављанин ове азијске земље, не само да се на то одазива, већ се тако и представља.
Када су га на београдском аеродрому питали: "Зашто идете на Косово?", узвратио им је питањем: "Мислите у Србију?" и рекао: "Косово је Србија''.
У уторак се вратио у Сингапур, али уз уверавање да ће поново доћи у мају. И сигурно хоће! Већ нам се враћао.
- Први пут сам био овде у лето 2022. Желео сам да видим Европу. Заправо, хтео сам да идем у Немачку, али моји родитељи су завапили: "Не, никако, тамо никога не знаш, неко ће те киднаповати!". Тако је избор пао на Србију, једину европску државу у којој сам имао пријатеља, у Београду. Уз то сам православац, и волим православне земље!
Реч православац изговара на српском језику, тачно и течно, не борећи се са словом 'р', као што је то уобичајено за Азијате. И с поносом, знајући да ће то изазвати реакцију. На констатацију да је то у најмању руку чудно, појашњава нам:
- Веру сам примио у Руској цркви у Сингапуру. Знам да то није уобичајено. Углавном су то Руси, Грци, Румуни и - ја (смех). И још понеки Кинез.
Фото: Сузана Бијелић/ приватна архива
Будући да су његови родитељи католици, интересовала нас је њихова реакција на ову одлуку. Каже нам да је нису баш благонаклоно дочекали.
- Хтели су да ме избаце из куће. Нису били срећни, али сада су ОК с тим, да кажем - толеришу ту чињеницу.
На ове просторе није дошао неприпремљен.
- Знао сам да имате богату историју, да су деведесетих били ратови, вероватно знам све оно што треба да се зна о Србији. Историју, културу, обичаје, религију, демографију... Генерално сам такав, интересују ме историјски догађаји, понекад политика у смислу да пратим шта се дешава у свету, али и музика.
Оваква обавештеност, међутим, не краси његове пријатеље у Сингапуру. Како смо и претпоставили, када им је рекао да иде у Србију нису ни знали где се она налази. Мислили су да им се другар спрема за Сибир.
- Да, за Сибир или Сирију (смех). Говорили су ми: " Зар тамо није рат?" или "Зар није много хладно?", а онда сам им објашњавао где се налазите, показивао на мапи, рекао да је реч о словенској држави, да се не налазите на Блиском истоку...
Фото: Сузана Бијелић/ приватна архива
ЖЕЛИМ ДА ПОСТАНЕМ ПОП
Прошле године је у Србији остао три недеље. Схватио је да му то није довољно и одмах сковао план да дође на дужи период. Сада, након што је децембар и јануар провео овде, сматра да му је то била најбоља одлука коју је могао да донесе.
Боравио је Марко Кинез и на Косову и Метохији, где је обилазио српске светиње. Посетио је манастир Свете Петке, на планинском обронку Копаоника.
- Био сам у још неким, али сада не могу да се сетим како се зову. Углавном, сви су на северу Косова. Тамо сам упознао дивне људе, плаћао динарима... Ишао сам са мојом бившом девојком, пријатељем и његовом мајком која нас је и возила. Осим тога, бивша девојка доле има рођака. Он је игуман манастира, тако да је то било баш једно лепо искуство.
Све у свему, на КиМ никакве лоше ствари није искусио.
- Није било ексцеса, јер су тамо само Срби. Можда сам имао мало непријатности само на граници, где је полиција постављала много питања, између осталог и зашто долазим на Косово. Рекао сам им: " Желим да обиђем свако место на свету". Заправо, једини проблем сам имао када сам слетео на београдски аеродром. Видели су мој пасош и у њему печат Косова, па су ме питали: "Зашто идете на Косово?" Узвратио сам им питањем: "Мислите у Србију?" и рекао: "Косово је Србија" (на српском, прим. аут). И онда су ме пустили без проблема.
Фото: Сузана Бијелић/ приватна архива
Тако се присећа овај младић, који већ има велике планове за будућност, а многи од њих су везани за Београд. Наиме, кад дипломира на Универзитету у Сингапуру, намерава да студира Богословски факултет и постане - свештеник. На речи свештеник би многи странци "сломили" језик, али, потврдило се, не и Марко Кинез.
- Дакле, нећу да се замонашим. Оженићу се и бићу поп. Преко православне цркве у Сингапуру могао бих да одем у Санкт Петербург на богословију, али ја желим да студирам у Београду. Такође, са пријатељима планирам да наредне године овде започнем приватни бизнис. Бавили бисмо се грађевинским пословима и пружали агенцијске услуге упознавања парова. Желимо да помогнемо Србима да упознају девојке из Азије и мушкарцима из Азије упознају жене из Србије.
МИТ О "ТЛИСТА ДИНАЛА"
На питање шта му се највише допало у нашој земљи, најпре помиње људе и религију, а затим почиње да ређа списак, наравно на српском:
- Сланину. Ћевапе. Пљескавицу. Бурек. Медовачу. "Дрину"... сарајевску, мада би требало да престанем да пушим. Нарочито ми се допада сарма.
Све би то било у реду да Марко Кинез у родној земљи нема сасвим друге прехрамбене навике. Говори нам да једе сирово месо и то уз млеко!? Чудима никад краја. Кажемо му да ниједно ни друго није здраво, прво због салмонеле, а друго због ензима које наш организам не може да свари. Али он има спреман одговор и на то:
- Не користим пастеризовано. Набављам свеже, из Малезије. И не примећујем да ми смета. Напротив, не памтим када сам био болестан. Проблеме са варењем имам овде, јер нисам навикао на тешку храну, али не могу да јој одолим. Уживам у укусу сарми. Наравно, заливам их гутљајима млека.
Негде пред крај разговора почиње да се врпољи. Био је Јовањдан и млади Сингапурац је требало да се појави на слави код једног новопеченог друга. Извињава нам се што накратко мора да напусти клуб, али мора да изађе по другарицу са којом ће ићи на славу. Током тог кратког предаха, још један његов новопечени другар, Фернандо Силверио, који је такође посебна прича (Доминиканац, средњошколац, а сада због очуха настањен у Бановцима!), користи прилику да нам открије још неке детаље о Марку Кинезу:
- Он је већи Србин од свих. Био сам у шоку када ми је, док је био у Румунији, на "вајбер" послао своју фотографију, уз напомену да обратим пажњу на тетоважу коју је урадио.
Потрајало је док нам се луцидни Сигапурац није поново придружио. Сав задихан. Мало се заиграо са другарицом. Наиме, тог дана је Београд био још бељи него што јесте, због првог овогодишњег снега, па је (будући да стиже из поднебља са тропском климом, где температура не пада испод 22 степена) искористио прилику да се грудва.
Кажемо му да знамо за његову тетоважу, а он брже-боље скида дукс и с поносом нам је показује. Реч је о чувена четири слова "с". Потом опет почиње да цупка, мислећи да ће да закасни на славу.
- То је слава мог пријатеља. Никоме није рекао да ћу доћи, само ми је поручио да се појавим, кад год, и да причам на кинеском. А мој кинески није најбољи. Читам без проблема, али дуго нисам писао на њему, јер је у Сингапуру званични језик енглески, а и моји професори су углавном из Америке. Српски причам ОК, довољно за сналажење. Умем да читам ћирилицу. И уопште не звучим као " тлиста динала" - поново демонстрира духовитост Танг Џонг Ју Марк.
На Универзитету у Сингапуру Танг Џонг Ју Марк студира музику, прецизцније електричну гитару, али свира и клавијатуре и виолончело. Такође и пева. Захваљујући музици и зарађује.
- Ја сам сингапурска верзија кафана музичара (смех). У баровима и клубовима свирам гитару. Поп, рок, џез, метал... Прилично добро од тога зарађујем. На тај начин могу себи да приуштим авионску карту и дуг боравак у Србији.
Примећујете, кафану није ставио у одговарајући падеж, али зато, када када га питате у ком манастиру на Косову и Метохији је био, прво ће рећи: "Света Петка", да би се брже-боље исправио: "Свете Петке".
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
