Srbija urezana na telu i u srcu
Ništa u vezi momka koji se zove Tang Džong Ju Mark ne može da bude deo sasvim obične priče, jer sa malo godina, svega 19, on polako postaje živa legenda među mlađim Beograđanima. Marko Kinez- tako je ljudima, koji su ga sretali i družili se s njim prethodna dva meseca u našoj prestonici, bilo najlakše da ga oslovljavaju. Iako je rođeni Singapurac i državljanin ove azijske zemlje, ne samo da se na to odaziva, već se tako i predstavlja.
Kada su ga na beogradskom aerodromu pitali: "Zašto idete na Kosovo?", uzvratio im je pitanjem: "Mislite u Srbiju?" i rekao: "Kosovo je Srbija''.
U utorak se vratio u Singapur, ali uz uveravanje da će ponovo doći u maju. I sigurno hoće! Već nam se vraćao.
- Prvi put sam bio ovde u leto 2022. Želeo sam da vidim Evropu. Zapravo, hteo sam da idem u Nemačku, ali moji roditelji su zavapili: "Ne, nikako, tamo nikoga ne znaš, neko će te kidnapovati!". Tako je izbor pao na Srbiju, jedinu evropsku državu u kojoj sam imao prijatelja, u Beogradu. Uz to sam pravoslavac, i volim pravoslavne zemlje!
Reč pravoslavac izgovara na srpskom jeziku, tačno i tečno, ne boreći se sa slovom 'r', kao što je to uobičajeno za Azijate. I s ponosom, znajući da će to izazvati reakciju. Na konstataciju da je to u najmanju ruku čudno, pojašnjava nam:
- Veru sam primio u Ruskoj crkvi u Singapuru. Znam da to nije uobičajeno. Uglavnom su to Rusi, Grci, Rumuni i - ja (smeh). I još poneki Kinez.
Foto: Suzana Bijelić/ privatna arhiva
Budući da su njegovi roditelji katolici, interesovala nas je njihova reakcija na ovu odluku. Kaže nam da je nisu baš blagonaklono dočekali.
- Hteli su da me izbace iz kuće. Nisu bili srećni, ali sada su OK s tim, da kažem - tolerišu tu činjenicu.
Na ove prostore nije došao nepripremljen.
- Znao sam da imate bogatu istoriju, da su devedesetih bili ratovi, verovatno znam sve ono što treba da se zna o Srbiji. Istoriju, kulturu, običaje, religiju, demografiju... Generalno sam takav, interesuju me istorijski događaji, ponekad politika u smislu da pratim šta se dešava u svetu, ali i muzika.
Ovakva obaveštenost, međutim, ne krasi njegove prijatelje u Singapuru. Kako smo i pretpostavili, kada im je rekao da ide u Srbiju nisu ni znali gde se ona nalazi. Mislili su da im se drugar sprema za Sibir.
- Da, za Sibir ili Siriju (smeh). Govorili su mi: " Zar tamo nije rat?" ili "Zar nije mnogo hladno?", a onda sam im objašnjavao gde se nalazite, pokazivao na mapi, rekao da je reč o slovenskoj državi, da se ne nalazite na Bliskom istoku...
Foto: Suzana Bijelić/ privatna arhiva
ŽELIM DA POSTANEM POP
Prošle godine je u Srbiji ostao tri nedelje. Shvatio je da mu to nije dovoljno i odmah skovao plan da dođe na duži period. Sada, nakon što je decembar i januar proveo ovde, smatra da mu je to bila najbolja odluka koju je mogao da donese.
Boravio je Marko Kinez i na Kosovu i Metohiji, gde je obilazio srpske svetinje. Posetio je manastir Svete Petke, na planinskom obronku Kopaonika.
- Bio sam u još nekim, ali sada ne mogu da se setim kako se zovu. Uglavnom, svi su na severu Kosova. Tamo sam upoznao divne ljude, plaćao dinarima... Išao sam sa mojom bivšom devojkom, prijateljem i njegovom majkom koja nas je i vozila. Osim toga, bivša devojka dole ima rođaka. On je iguman manastira, tako da je to bilo baš jedno lepo iskustvo.
Sve u svemu, na KiM nikakve loše stvari nije iskusio.
- Nije bilo ekscesa, jer su tamo samo Srbi. Možda sam imao malo neprijatnosti samo na granici, gde je policija postavljala mnogo pitanja, između ostalog i zašto dolazim na Kosovo. Rekao sam im: " Želim da obiđem svako mesto na svetu". Zapravo, jedini problem sam imao kada sam sleteo na beogradski aerodrom. Videli su moj pasoš i u njemu pečat Kosova, pa su me pitali: "Zašto idete na Kosovo?" Uzvratio sam im pitanjem: "Mislite u Srbiju?" i rekao: "Kosovo je Srbija" (na srpskom, prim. aut). I onda su me pustili bez problema.
Foto: Suzana Bijelić/ privatna arhiva
Tako se priseća ovaj mladić, koji već ima velike planove za budućnost, a mnogi od njih su vezani za Beograd. Naime, kad diplomira na Univerzitetu u Singapuru, namerava da studira Bogoslovski fakultet i postane - sveštenik. Na reči sveštenik bi mnogi stranci "slomili" jezik, ali, potvrdilo se, ne i Marko Kinez.
- Dakle, neću da se zamonašim. Oženiću se i biću pop. Preko pravoslavne crkve u Singapuru mogao bih da odem u Sankt Peterburg na bogosloviju, ali ja želim da studiram u Beogradu. Takođe, sa prijateljima planiram da naredne godine ovde započnem privatni biznis. Bavili bismo se građevinskim poslovima i pružali agencijske usluge upoznavanja parova. Želimo da pomognemo Srbima da upoznaju devojke iz Azije i muškarcima iz Azije upoznaju žene iz Srbije.
MIT O "TLISTA DINALA"
Na pitanje šta mu se najviše dopalo u našoj zemlji, najpre pominje ljude i religiju, a zatim počinje da ređa spisak, naravno na srpskom:
- Slaninu. Ćevape. Pljeskavicu. Burek. Medovaču. "Drinu"... sarajevsku, mada bi trebalo da prestanem da pušim. Naročito mi se dopada sarma.
Sve bi to bilo u redu da Marko Kinez u rodnoj zemlji nema sasvim druge prehrambene navike. Govori nam da jede sirovo meso i to uz mleko!? Čudima nikad kraja. Kažemo mu da nijedno ni drugo nije zdravo, prvo zbog salmonele, a drugo zbog enzima koje naš organizam ne može da svari. Ali on ima spreman odgovor i na to:
- Ne koristim pasterizovano. Nabavljam sveže, iz Malezije. I ne primećujem da mi smeta. Naprotiv, ne pamtim kada sam bio bolestan. Probleme sa varenjem imam ovde, jer nisam navikao na tešku hranu, ali ne mogu da joj odolim. Uživam u ukusu sarmi. Naravno, zalivam ih gutljajima mleka.
Negde pred kraj razgovora počinje da se vrpolji. Bio je Jovanjdan i mladi Singapurac je trebalo da se pojavi na slavi kod jednog novopečenog druga. Izvinjava nam se što nakratko mora da napusti klub, ali mora da izađe po drugaricu sa kojom će ići na slavu. Tokom tog kratkog predaha, još jedan njegov novopečeni drugar, Fernando Silverio, koji je takođe posebna priča (Dominikanac, srednjoškolac, a sada zbog očuha nastanjen u Banovcima!), koristi priliku da nam otkrije još neke detalje o Marku Kinezu:
- On je veći Srbin od svih. Bio sam u šoku kada mi je, dok je bio u Rumuniji, na "vajber" poslao svoju fotografiju, uz napomenu da obratim pažnju na tetovažu koju je uradio.
Potrajalo je dok nam se lucidni Sigapurac nije ponovo pridružio. Sav zadihan. Malo se zaigrao sa drugaricom. Naime, tog dana je Beograd bio još belji nego što jeste, zbog prvog ovogodišnjeg snega, pa je (budući da stiže iz podneblja sa tropskom klimom, gde temperatura ne pada ispod 22 stepena) iskoristio priliku da se grudva.
Kažemo mu da znamo za njegovu tetovažu, a on brže-bolje skida duks i s ponosom nam je pokazuje. Reč je o čuvena četiri slova "s". Potom opet počinje da cupka, misleći da će da zakasni na slavu.
- To je slava mog prijatelja. Nikome nije rekao da ću doći, samo mi je poručio da se pojavim, kad god, i da pričam na kineskom. A moj kineski nije najbolji. Čitam bez problema, ali dugo nisam pisao na njemu, jer je u Singapuru zvanični jezik engleski, a i moji profesori su uglavnom iz Amerike. Srpski pričam OK, dovoljno za snalaženje. Umem da čitam ćirilicu. I uopšte ne zvučim kao " tlista dinala" - ponovo demonstrira duhovitost Tang Džong Ju Mark.
Na Univerzitetu u Singapuru Tang Džong Ju Mark studira muziku, precizcnije električnu gitaru, ali svira i klavijature i violončelo. Takođe i peva. Zahvaljujući muzici i zarađuje.
- Ja sam singapurska verzija kafana muzičara (smeh). U barovima i klubovima sviram gitaru. Pop, rok, džez, metal... Prilično dobro od toga zarađujem. Na taj način mogu sebi da priuštim avionsku kartu i dug boravak u Srbiji.
Primećujete, kafanu nije stavio u odgovarajući padež, ali zato, kada kada ga pitate u kom manastiru na Kosovu i Metohiji je bio, prvo će reći: "Sveta Petka", da bi se brže-bolje ispravio: "Svete Petke".
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
