Реч је о догађају који су измислили људи
У готово свим културама које користе годишње календаре долазак нове године се прославља као празник смене доба - одлазак старог и почетак новог периода.
Међутим, није одувек 1. јануар узиман као почетак нове године, зависно од културе нова година се славила у пролеће или на јесен.
Сам обичај везује се за празновање рађања Сунца. Како су се мењали векови, тако су се мењали и дани када се славила нова година. С обизиром на то да многи народи нису имали календаре, годину су рачунали према годишњим добима, као и на основу завршетка пољских радова које су обављали.
Сматра се да је прву "прославу" Нове године одржао народ у Месопатамији, пре више од 2000 година!
У Месопотамији се нова година дочекивала почетком марта месеца.
Једно је мишљење да су први нову годину славили Кинези, а друго је да су то били стари Германи или Римљани. У античком Риму, као и у Месопотамији, почетак нове прослављао се 1. марта, негде око пролећне равнодневнице.
Међутим, од 153. г. старе ере Римљани су прославу на 1. јануар - прослављало се у част бога Јануса. Они су нову годину славили као симбол почетка новог живота и нових животних нада.
Стари Германи су почетак нове повезивали са завршетком пољских радова који су падали средином новембра. Они су тиме славили добро годину и предстојећи одмор.
Сви ови обичаји су, у основи пагански, постојали у Европи много пре доласка хришћанства. Ова религија дуго је бежала од слављења овог празника 1. јануара јер су црквени поглавари у томе видели остатке старих веровања и обичаја. Током великог дела средњег века за почетак године узимао се најрадоснији хришћански празник - Божић. Тек од 12. века и црква полако прихвата 1. јануар као први дан нове године.
БОНУС ВИДЕО
