У питању је "способност" која мора да се негује од најранијег детињства
Мишел Борба је образовни психолог, стручњак за родитељсто и аутор књига и приручника у области васпитања и одгоја деце, истиче да проблематични догађаји у савременом свету попут пандемије или насиља које је све чешће део свакодневице и те како остављају траг на нашој деци.
"Деца немају прави систем за руковање проблемима, па безнађе лако може да се "усели" у њих и остави их без добробити. Нада је оно што децу подстиче да остану ментално јаки током тешких времена, било глобално или приватно, и нада је оно што разликује ментално јаку децу од оних која лако одустају", пише овај психолог.
Истраживања показују да нада може драстично да смањи анксиозност и депресију током детињства. Деца пуна наде имају изграђен унутрашњи систем контроле; она приказују изазове и препреке као привремене и способни су да их превазиђу.
Упркос огромном потенцијалу који нада има, родитељи је често искључују као алатку током васпитања. Ипак, нада може да се научи, а један од најбољих начина да је унапредите у свом детету јесте да га научите вештинама које ће му помоћи да се бави неизбижним животним тегобама.
Ово је 9 научних начина психолога Мишел Борбе који помажу деци да сачувају наду у себи, посебно током тешких времена.
1. Зауставите негативност пре него што постане навика
Песимизам буквално "једе" наду и зато је важнон помоћи деци да избегавају негативност пре него што она постане навика. Можете смислити покрет или мимику (примера ради, повлачење за уво) која ће деци послати сигнал да су дали негативан коментар, те да треба да прекину са негативним мислима.
Други начин да порадите са њима на негативности јесте да њиховим негативним, песимистичким мислима и изјавама дате надимак (на пример "господин негативни Миле"); на тај начин деца ће моћи боље да их "доживе" и самим тим контролишу.
2. Користите позитивне мантре
Речи имају велику моћ. Помозите деци да усвоји и науче мантре које су лаке за понављање, а које ће му улити наду и помоћи да се осећа боље током тешких тренутака. То могу да буду изјаве попут "Имам оно што је потребно", "Све ће бити у реду", "Могу ја ово", "Увек постоји сутра".
Такође, можете поставити позитивну мантру као позадину телефона вашег детета. Понављајте деци позитивне мантре док не постану њихов унутрашњи глас.
3. Научите децу да сваки проблем има решење
Деца која имају наду у себи не избегавају проблеме. Они се обрачунавају са проблемима, јер су научили да исти могу да се реше. Подстичите их на различите идеје, не треба да страхују да је било која идеја лоша. Научите децу следећу технику - када наиђу на препреку, нека примене пет правила:
Успорите тако да можете да размислите
Изложите свој проблем
Питајте себе: "Шта још могу да урадим?"
Наведите све што може да допринесе решењу проблема без предрасуда
Одлучите шта је најбоље од наведеног и урадите то
Такође, можете поставити позитивну мантру као позадину телефона вашег детета. Понављајте деци позитивне мантре док не постану њихов унутрашњи глас.
3. Научите децу да сваки проблем има решење
Деца која имају наду у себи не избегавају проблеме. Они се обрачунавају са проблемима, јер су научили да исти могу да се реше. Подстичите их на различите идеје, не треба да страхују да је било која идеја лоша. Научите децу следећу технику - када наиђу на препреку, нека примене пет правила:
Успорите тако да можете да размислите
Изложите свој проблем
Питајте себе: "Шта још могу да урадим?"
Наведите све што може да допринесе решењу проблема без предрасуда
Одлучите шта је најбоље од наведеног и урадите то.
4. Делите лепе вести са децом
Медији данас могу лако да створе опасан поглед на свет - онај који је прилично застрашујућ. Зато децу "бомбардујте" са лепим, имспиративним вестима и причама.
5. Учите децу да постављају "Шта ако" питања
Песимистична деца често размишљају о вероватним тешкоћама, што сасвим сигурно "убија" наду. Али деца са надом у себи знају да би требало да реално процене проблеме. Деца би требало да себи постављају "Шта ако" питања, како би могли да на реалан начин сагледају могуће исходе.
Питања као што су "Шта је најгоре што може да се деси", "Колико је вероватно да се то деси?", "Који је највероватнији исход" или "Шта ће се догодити ако покушам" помажу деци да одмере колико је лош исход вероватан.
6. Препознајте и похвалите мале добитке
Ако се неуспех понови више пута то свакако полако гаси наду, али с друге стране препознавање и признавање чак и малог успеха повећава је. Редифинишите успех у добитак - нека то буде свако мало побољшање неких перформанси, а у које је уложен рад и труд. Затим помозите детету да идентфикује све своје личне добитке. На пример: "Прошли пут си имао девет тачних одговора данас имаш 10. То је добитак!".
7. Појачајте асертивност код деце
Деца која немају наду у себи ретко када се залажу за себе. Учење асертивности, која је заправо судар пасивности и агресије, повећава наду и ангажовање.
Асертивност ће помоћи вашој деци да се заузму за себе. "Није кул", "То није у реду", "Не желим то да радим", саму се неке од асертивних изјава које су неопходне у одређеним моментима одрастања, рецимо ако га пријатељи наговарају на нешто што му се не допада.
Вежбајте ову вештину са дететом док не научи да се одбрани у прекопотребни ситуацијама.
8. Креирајте ритуал захвалност
Деца пуна наде су захвална. Једна студија је утврдила да људи који пишу дневнике захвалности за само 10 недеља постижу да се осећају боље и оптимистичније. Креирајте ритуале у којима ћете као породица свакодневно рећи једну ствар на којој сте тог дана захвални. Научите децу да запишу или изразе захвалност за оне ствари које им посебно пријају и чине их срећним.
9. Научите их да пружају услуге онима којима то треба
Покажите деци да својим поступцима могу да неком побољшају или чак промене живот; то ће их надахнути, испунити надом и показати им колико ефикасни могу да буду.
Нуачите их да дају онима који немају или да покажу неку вештину у којој су добри другарима којима је иста тешка.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
