Постоје људи на високим пословним позицијама који привређују за породицу, али када дођу кући, заузимају подређен или чак инфериорини положај и по постаје парадокс
Зна се ко вози трактор, а ко отвара капију", "ко носи сукњу, а ко панталоне"... Ове изреке, дубоко урезане у свест нашег народа, на најбољи начин описују положај жена у традиционалном друштву. Тако је одувек било. Шта се променило у међувремену и ко данас, у модерно доба, диктира правила и "управља кормилом" заједничког живота у вези или браку?
Шта се заправо подразумева под доминацијом у партнерским односима и како се такво понашање манифестује, за "Живот плус" објашњава психолог и психотерапует Маја Павлов:
- У случају асиметричног односа, емоционално једна страна често намеће правило и не постоји ослушкивање другог партнера. Када одређена понашања постају догма и ствари се раде "јер тако треба", онда тај образац почиње да доминира у односу двоје људи. Доминација у вези или браку односи се на лакшу доступност једне и веће опирање друге стране у повезивању и емоционалној размени, при чему особа која је доступна често излази у сусрет потребама, жељама и (писаним и неписаним) правилима недоступног партнера који све више има моћ у односу.
Када неко нешто у вези очекује, подразумева или изнуђује, онда је овај други у ситуацији да се прилагоди како би избегао конфликт
Који су први знаци доминације у вези?
- Када се нешто дешава јер то једна страна очекује, подразумева или изнуђује, онда је партнер у ситуацији да се прилагоди да би често избегао конфликт. Уколико друга страна почне да се понаша по задатим правилима, не преиспитујући сопствене жеље и мишљења, тада долази до неке врсте конфузије, али често и до несвесне погодбе која детерминише њихове даље позиције у односу. То могу бити најразличитија понашања, од бављења кућним обавезама и децом, до ангажовања око заједничких циљева, као и начина исказивања или укључивања у одржавање и неговање односа.
Како су подељене улоге?
Пхото:Пиxабаy
- У неким примерима срећем и жене и мушкарце који раде неколико ствари истовремено. У контексту породице, неко обавља готово све послове, док друга страна има одређена оправдања, "преча посла" или, пак, изговор да јој је лични положај много важнији, па сходно томе шаље поруку да нема потребе да се било шта очекује од ње. Ово не мора да буде проблем када то налаже нека ситуација или животна фаза, али постаје проблем када се претвори у правило. С временом прерасте у стил живота, па се таква доминација врло суптилно инфилтрира у расподелу улога у коме један носи већи део терета, тако да се особа која се прилагодила постаје прилично демотивисана.
"Регрутовање" још у породици
Да ли се такво понашање испољава већ на почетку везе?
- Не нужно, јер у почетку немамо тај обим динамике односа и разуђености улога. Некада има назнака и на почетку, па се људи присећају сличних понашања, али су то раније занемаривали. Данас, емоционална доминација може да се види у томе када једна страна има већу способност да контролише емоционалну интеракцију путем активности, било суздржаношћу или супротно, већу способност да бира и да ограничи избор друге стране.
Пхото:Пиxабаy
Може ли једна особа бити доминантна у једном сегменту партнерског односа, а да је у другом потчињена?
- Постоје врло одговорне особе на високим пословним пози
ривређују за породицу, али када дођу кући заузимају подређен или чак инфериорни положај, и то постаје парадокс. Дешава се да људи врло добро обављају неке задатке или улоге, али партнерски део не задовољавају на начин који се очекује од њих. Рецимо, диван отац занемарује супругу емотивно и сексуално.
Каква је прерсеквита партмерског односа у којем један особа "диктира правила"?
- Такав суживот није опуштен, већ подразумева присилно прилагођавање, што свакако води у изнуреност једне стране. Зато је важно заузети се за себе, питати се како смо пристали да будемо део те ситуације и како надаље желлимо да живимо? Нико се није родио да живи под притиском или да се мучи. Партнерство треба да нам помогне да досегнемо бољи део себе.
Који типови личности су томе склонији?
- Људи који су одрастали у породицама у којима је неко био доминантан, носе понеки мит из куће и могу се осећати супериорно. Они то наглашавају и у свом односу, па се подразумева да партнер треба да се придружи породичном миту или стилу који се неговао, па сви који се "повинују култу одређених ритуала" имају права на поверење и припадање. То посебно срећем у младим породицама где примарне породице једног партнера захтевају додатну укљученост, бригу и право на доношење одлука. Уколико друга страна не жели тако да живи, то осећа као инвазивну доминацију дела породичног система, од којег партнер не жели да се дистанцира.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Место где се КУПАЈУ ВИЛЕ И ВЕЧНО ВЕЗУЈУ ЗАЉУБЉЕНЕ: На овом месту ствара се један од НАЈВЕЋИХ ВОДОПАДА у Србији(ФОТО)
Који још модели понашања могу касније да се одразе на однос?
- Дисфункционалне породице "регрутују" особе као будуће партнере који често у својим везама нешто "истерују", траже, захтевају, бивају пасивно-агресивни, незадовољни, очекујући доказе кроз понашања партнера који треба да им удовољи. Ово је последица њихових искривљених критеријума, који такође уносе ирационалност у везу, али односе много енергије својим нереалним захтевима. Такође, имамо и козависне особе, које су склоне да се вежу на начин да зависе и бивају са партнером у некој врсти симбиозе. Ово је управо погодно тло да се повинују жељама друге стране, а заузврат обезбеде сигурност сталне такозване квази заштите. Ове особе на неком нивоу регресирају, јер се не питају за важне ствари, нити доносе одлуке заједно са партнером. Они знају да гуше партнера, не дозвољавајући здраву аутономију у вези.
Пхото:Пиxабаy
Када треба рећи да је доста
Раније се доманиција приписивала мушкарцима. Колико се то променило са савременим начином живота и еманципацијом жена?
- Доста се променило. Док су жене у прошлом веку биле резервисаније, а мушкост се доказивала кроз држање обећања, данас се модерна мушкост више исказује суздржавањем, док жене желе више љубави, емоција, секса и преданости. Мушкарци се тога данас помало клоне. Социолошкиња Ева Илоуз мисли да се данас емоционална доминација јачег пола огледа у женској емоционалној доступности, али рекла бих и емоционалној доминацији, и често мушком опирању да се вежу, будући да су се услови избора променили.
То значи лакшу доступност једне и веће опирање друге стране и повезивању и емоционалној размени, при чему приступачна особа излази у сусрет потребама, жељама и правилима друге особе.
Када је прави тренутак да се таква надмоћ заустави?
- Људи се уморе. На моменат застану, нешто се деси што нису очекивали. То су ситуације које често доносе тачку преокрета. Некада се јави природни бунт, једна страна "прогледа", не жели више стару улогу, пита се како то да раније није реаговала. Током короне, многи су за моменат зауставили свој устаљен ритам или почели да раде од куће. А онда је однос снага почео да се мења. Неки су прихватили, на пример, могућност да раде нешто што никада нису, док су други због тога осетили као да су изгубили моћ. Обично неко постаје хронично незадовољан и тада преиспитује себе, у смислу, да ли треба да толерише нечију доминацију, у свим њеним видовима.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ГРАД КОЈЕГ ВИШЕ НЕМА : Жрнов - једна од највећих мистерија Србије (ФОТО)
Како може да се спречи?
- Уколико су особе освешћене и подразумевају да њихови партнери имају иста права и потребе, мимо преузетих и научених стереотипних улога, онда се неће устручавати или повлачити пред нечијим покушајем доминације. Заступаће своја права и поставити се заштитнички према себи, дајући до знања да ствари не изгледају онако како само један замисли, већ ће се позивати на дијалог и нова правила. Тек када се особе међусобно чују, нешто може и да се промени!
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
