Руске положаре из "Тулског оружног завода" су добре, поуздане и дуговечне пушке, а због повољних цена наши ловци их радо купују
ТОЗ-63 и ТОЗ-66 су најјефтиније двоцевне сачмарице. Њихов квалитет је на завидном новоу, како по изради цеви и механизма, тако и по избору конструкције. Притом су оне необично витког, тананог изгледа и делују баш старински - ловачки!
Прочитајте још: Робусни Ругер Секјурити Сикс својим својствима надмашио конкурентске моделе С-В у К раму
Ове пушке имају две хоризонталне цеви, два спољашња ударача и два обарача. Када руком запнемо удараче у задњи положај, десну цев опаљује предњи, а леву цев задњи обарач. По правилу су рађене са четвртином чока у десној цеви и половином чока у левој цеви, што је изврсно и прилично необично. Има и случајева где је распоред чокова у данашњем маниру половина - десна, пун чок - лева цев.
Врхунска поузданост
Паљење барута у цеви пушке акцијом спољашњег ударача, датира још из средњег века. Прво се спољашњим ударачем изазивала искра ударом кремена о табан, затим се иницирала каписла навучена на пистон и на крају је спољашњи ударач ударао у задњи крај игле, која је опаљивала капислу у сједињеном метку. Систем се вековима толико усавршио да је и данас најпоузданији у смислу неопаљења услед нагомиланих нечистоћа, смрзавања уља, лома опруга и игала.
Прочитајте још: Да ли је израелски "Масада" претекао аустријски "Глок"? Ново оружје против 40 година старог пиштоља (ФОТО/ВИДЕО)
Цеви на моделу ТОЗ-63, калибра 16/70 спајане су скупим, сложеним деми-блок поступком, док су цеви пушке ТОЗ-66 калибра 12/70 спојене новијим, много јефтинијим и данас уобичајеним моно-блок поступком.
Моно-блок је бржи и лакши начин спајања цеви, јер се у посебно припремљен комад са већ урађеним кључевима за брављење, у отворе на моно-блоку убацују претходно припремљене цеви. Ту готово да нема грешака ни шкарта, али зато није на високој цени. Цеви су дуге 720 мм у оба случаја и по дужини их спаја доњи прут и горња сведена, конкавна (удубљена) нишанска шина.
Квалитет упркос деценијама
Код ТОЗ-63 шина са 11,5 мм иде према мушици на 6,5 мм, док код ТОЗ-66 иде са 12,5 на 7,5 мм. Мушица је у оба случаја од месинга, пречника 2,5 мм. Укупна дужина оба модела износи 1.160 мм, уз растојање од дна кундака до првог обарача од 385 мм. Шеснаестица тежи 3 кг, а дванаестица 3,25 кг. За забрављивање је употребљен јак систем са два доња пардијева кључа и попречним горњим гринер кључем. Парди кључ је широк у оба модела 10 мм, уз дубину зареза 3,5 мм. Гринер попречни клин подразумева да у испуст између цеви ширине 5 и висине 14 мм, кроз отвор пречника 6,8 мм пролази попречни округли гринеров кључ пречника 6,5 мм. Ово је стара Савер-Меркел ферлашка школа забрављивања двоцевки, коју су овде и Руси применили и са аспекта чврстине јој до данас није било равне.
Баскула ТОЗ-63, 66 пушака је кована челична и веома витка. Код ТОЗ-63 се са доњих 39 мм шири према цевима на 56 мм, док код ТОЗ-66 иде са 39 на 58 због већег калибра. Ширина тандема цеви износи 54,5 односно 56,5 мм. Ударни механизми са спољашњим ударачима су смештени на плочицама и чине их ударачи (леви и десни), јаке лиснате опруге, обарачи, полуге, игле и опруге игала.
Стриктно преломљена у лову!
Вероватно сте безброј пута чули да неко каже да су орозаре, кокотаре, петларе, чекићаре небезбедне у лову. Небезбедне су како кажу ови назови стручњаци, јер реп ороза - спољашњег ударача, може исклизнути испод палца кад су руке хладне, могу запети за грану или одећу и пушка ће нежељено опалити. То су глупости! Исправна пушка са спољашњим ударачима дозвољава контакт ударача и задњег краја ударне игле, искључиво када је одговарајући обарач повучен до краја.
Прочитајте још: У једном комаду оружје за лов и самоодбрану: Ругер је стигао - правац стрелиште (ФОТО)
Значи није могуће опаљење све док ловац свесно не повуче обарач. Друга је прича ако ловац носи пушку са натегнутим ударачима на рамену, па се тако провлачи кроз густиш. За такве нема оправдања, нити постоје довољно сигурне пушке. Пушка се увек носи преломљена, а склапа и натеже пре очекиваног пуцања.
